НАШ ГОСТ БОБАН МАРЈАНОВИЋ: Кад играш у Звезди, онда си цар!
Људи ми често прилазе на улици, поздрављају, бодре, вичу „идемо“ и такве ситуације ми стварно пријају – објашњава гост Србије Данас.
Са првим подбацивањем лопте у новој сезони, рефлектори дела јавности која преферира црвено-белу боју у Србији, добрим делом биће уперени ка Бобану Марјановићу. Не због висине, којом је „обележен“ по аналогији, већ због неоспорног квалитета који поседује Звездин „доброћудни џин“.
Гост редакције Србије Данас свестан је великих очекивања навијача јединог српског представника у Евролиги, али и моли за стрпљење када је у питању прилично реновиран тим црвено-белих.
- Одлично радимо, али још смо у фази упознавања. У последње време свакодневно су нам се прикључивали играчи и потребно је време да ствари легну. Верујем да ћемо бити прави када то буде најпотребније – објашњава Марјановић.
Какав је први утисак о новим странцима Маркусу Вилијаму и Мајку Зирбесу?
- Зирбес је стварно одличан играч, јак, много квалитетнији него што ми се учинило када сам гледао снимке. Имаће Звезда користи од њега, биће и закуцавања и чврстине у одбрани. Са друге стране, Вилијамс је сјајан плејмејкер, већ се доказао у Евролиги и потребно нам је само време да се уиграмо.
Пред вама је друга сезона у Звездином дресу. Како се носите са притиском који са собом носи играње у трофејном клубу?
- Није исто бити кошаркаш Звезде или неког другог клуба у Србији. Не осећам притисак, али је зато одговорност велика. И поред тога, никада, хвала Богу, нисам имао негативно искуство на улици у тешким тренуцима. Људи ми често прилазе, поздрављају, бодре, вичу „идемо“ и такве ситуације ми стварно пријају. Када играш у Звезди, а Звезда побеђује, на улици се осећаш као цар!
И када имате статус „цара“, то понекад није довољно за потпуно уживање. Рецимо, када се нађете на ширем списку репрезентације, али не и међу 12 изабраних. Да ли је било сете када сте гледали дочек сребрних кошаркаша на чувеном балкону?
- Драго ми је због репрезентације, резултати су показали да је селектор Ђорђевић био у праву. Нико ништа не може да му каже, свака му част. Са друге стране, жао ми је што нисам био у Шпанији, да и ја допринесем успеху Србије. Најважније је да су момци веровали у себе и направили резултат који је мало ко очекивао.
КАД МЕ СИН ВИДИ НА ТВ, ПУШТА ЦРТАЋЕ!
Са супругом Милицом летос сте се венчали на плажи у Мексику. Откуд вам идеја за такву авантуру?
- Били смо прошлог лета у Мексику, видели венчање једног пара на плажи и добили идеју да то исто учинимо, Све смо уговорили преко интернета, изабрали смо само други хотел због лепше плаже. Ето, први брак ми је био у Мексику (смех)...
Да ли је био присутан и кум Рашко Катић?
- У Мексику кумови нису потребни, али су били присутни пријатељи који су и прошле године били са нама на летовању. Нисмо водили ни трогодишњег сина Вука, јер у хотелу у којем смо одсели није дозвољено присуство деце испод 15 година.
Да ли сте водили сина на утакмице?
- Био је на неким мечевима домаће Суперлиге, када је мања гужва. Свестан је да се бавим кошарком, разликује је од фудбала и одбојке. Међутим, у дворани је најсрећнији када види кума Рашка.
Како Вук реагује када вас види на телевизији?
- Кажу ми да мења програм, хоће да гледа цртани – смеје се центар црвено-белих.
Када се погледа састав Србије, испало је да вам је место у тиму узео кум Рашко Катић?
- Није, није (смех)... Рашко је својим односом према раду и спортским режимом живота заслужио да буде део екипе која је вицешампион света. Према његовом физичком стању не може да се примети колико година има. Ведар је, духовит, пред њим је још 10 година професионалне каријере.
ГЛАВА ПУНА ЧВОРУГА
Са 222 центиметара висине Марјановић је маркантна фигура на терену. Ако је висина предност у кошарци, може ли се исто рећи и за приватан живот?
- Леп је осећај када видиш да ти је обруч ближи него другима. А, што се тиче ситуација у свакодневном животу, мали проблем је улазак и излазак из лифта, али нисам ја крив што праве мале лифтове. Такође, глава ми је сва у чворугама од ударања у врата.
Како набављате одећу и обућу?
- Постоји много интернет сајтова који нуде одећу за екстремно високе људе. Сада је много лакше него раније пронаћи ствари за људе који су моје конституције.
НИЈЕ ЛАКО БИТИ БЛАГАЈНИК
Недавно сте се опробали и у раду на благајни Евентима у ТЦ „Ушће“, када сте са саиграчима продавали сезонске улазнице црвено-белих. Какви су утисци?
- Незаборавно искуство, ми смо први клуб у региону који је дошао на такву идеју. Морам да признам да је продаја карата врло сложен процес и да изискује време. Више се нећу нервирати када будем чекао у реду за улазнице за концерт или филм, јер сам се уверио да овај посао није нимало лак. Сматрам да су људи из клуба осмислили заиста одличну кампању. Овом приликом позивам навијаче да купе претплатне карте и да нас бодре током целе сезоне. Њихова подршка нам је врло битна.
Који број патика носите?
- У зависности од модела носим 53 или 54.
Да ли су Марјановићи по правилу екстремно високи људи?
- Занимљиво, у фамилија нема високих, само крупних. Ја сам први који је оволико израстао.
А, ОД ГЛУМЕ – ОСКАР ЗА СПОРЕДНУ ОД СПОРЕДНИХ УЛОГА
Висина вам је донела и улогу на филмском платну. Да ли ћете се „пребацити“ на глуму, уколико пропаднете у кошарци?
- Ваљда нећу пропасти, када нисам до сада – прихвата шалу Марјановић.
Како сте се снашли на снимању филма „Бићемо прваци света“?
- Није лако бити глумац. У филму Дарка Бајића играо сам совјетског кошаркаша Јаниса Круминша и баш ми се допало. Два дана сам био ангажован на снимању, радио сам са Сергејом Трифуновићем, Милошем Биковићем, Нином Јанковић... Баш ми је драго што су ме позвали, памтићу то целог живота. Ако опет будем добијем шансу, очекујем Оскара за споредну од споредних улога – шаљиво је поручио Марјановић.
НБА ДЕЧАЧКА ЖЕЉА
Прошлог лета били сте на Летњој лиги у НБА, бранили сте боје Атланте Хокса. Да ли је НБА и даље сан?
- НБА је жеља сваког детета. Увек сам волео Јао Минга и Хакима Олајџувона, наравно и Предрага Стојаковића и Влада Дивца. Ко није гледао Сакраменто, није пратио кошарку. Играо сам за Атланту у Летњој лиги, надам се да ме ти људи и даље прате.
Допада ли вам се Америка?
- Био сам у Њујорку, Милвокију, Атланти и Лас Вегасу. Имена ових градова звуче примамљиво, али скоро ништа од њих нисам видео. Режим је био: ресторан-хотел-тренинг. Можда ћу једног дана бити у прилици да упознам САД.