АЛО, МИНИСТРЕ: Ако неко тражи помоћ, ред је да се јавите!
СОС телефон за жртве вршњачког насиља, који је отворило Министарство просвете, данас поново не функционише! На сваки позив нашег новинара, чуло се добро познато: „Сви оператери су тренутно заузети, покушајте мало касније“, које слушамо данима.
С обзиром да не добијамо никакве одговоре од Министарства просвете, питамо се да ли је заиста реално да на овај телефон, који би требало да буде прва помоћ деци и родитељима који трпе насиље, нема ко да се јави?!
То исто смо покушали да питамо и Министарство просвете и Јединицу за борбу против насиља који су још 2011. године отворили СОС телефон за жртве вршњачког насиља 0800/200-201. Међутим, изостала је било каква реакција надлежних из ресорног министарства.
Тако је било све до јуче када смо у текст maila додали и обавештење да ћемо, уколико нам и овог пута не одговоре, бити принуђени да о свему обавестимо јавност. То је изазвало реакцију и СОС линија је на кратко прорадила.
Наиме, јуче, после 13х, непуних сат времена након последњег maila, јавило нам се неименовано „стручно лице“ које је на наша питања зашто се до сада нису јављали, давало, у најмању руку непрофесионална, обавештења типа „нешто се лоше спојило“ и „овде нема никаквих оператера, већ се стручњаци увек јављају“, у чију неистинитост смо се више пута уверили током претходних 15-ак дана.
Након овог разговора понадали смо се да су запослени на овом пројекту напокон почели озбиљно да схватају свој посао. Нажалост, данас смо се уверили да то није случај.
Наш новинар је више пута данас позвао СОС линију и нико се није јавио цео радни дан! Изгледа да смо били удостојени оног једног јављања „стручног лица“ само због прашине коју су подигли наши мејлови и службени дописи.
Због свега овога одлучили смо да их питамо јавно:
1) Чему служи СОС линија за жртве вршњачког насиља када се на њу нико никада не јавља?
2) Зашто говорни аутомат каже да су сви оператери заузети када тврдите да оператери не постоје?
3) Зашто нам је речено да жртва може да остави поруку на „секретарици“ када та опција уопште не постоји?
4) На колико позива сте одговорили у протекле две недеље?
На следеће питање вероватно ни ви немате одговор. Колико пута сте одмогли не јављајући се некоме коме сте можда били последња шанса?
