НЕМА ЗАШТИЋЕНИХ: Сви ће морати да плаћају порез!

Број затворених објеката је много већи, 140 објеката су само они где смо заједно са МУП-ом учествовали, али постојале су и самосталне акције МУП-а на основу којих смо затворили много више нелегалних објеката у којима се одржавају игре на срећу. Почетак акције повезан је са мојим самоиницијативним одласком у Врање и заједничким договором са начелником Полицијске управе Врање. Након тога, слична активност предузета је на територији Панчева, након чега је обједињена заједничка оперативна акција на нивоу Републике Србије.

 Једноставно, кад први дате гол, сви би да дају голове и тако смо кренули сви заједно у акцију.

Иницијатор појачаних активности свих државних органа у борби против сиве економије је Влада Републике Србије; на основу Плана Владе Републике Србије за борбу против сиве економије, корупције и организованог криминала. То је стратешки документ који покрива обједињеност активности свих државних органа у борби против наведеног. Након доласка на место Заменика директора Пореске управе приметио сам да не постоји непосредна повезаност између руководилаца у пореској управи, руководилаца у МУП-у Србије, руководилаца у безбедносним службама. Заједничку борбу против сиве економије започели смо самоиницијативно, искористивши говор премијера Вучића, и почетак активности полицијских управа везаних за нелегалне прикључке за струју на југу Републике Србије.

Схватили смо да и ми треба да уђемо заједно у пакет са другим државним органима везаним за оперативне активности на том терену, и након краћег састанка са начелником Полицијске управе Врање, у пар кратких реченица договорили смо заједнички оперативни наступ на одређеном пољу и потом смо кренули у реализацију оперативних задатака. За обједињавање акције на целокупној територији Републике Србије иницијатор је руководство МУП-а, господин министар Стефановић, људи из његовог кабинета и господин директор полиције Вељовић.

На основу наших записника, полицијски службеници поступају, одузимају нелегалне апарате на срећу и пишу кривичне пријаве против власника за нелегално организовање игара на срећу. Одузети апарати служе као доказ у предстојећим судским поступцима.

Од око 22000 апарата који постоје, одузето је 600, а у међувремену је 600 нових пријављено, што значи да смо за два месеца легализовали 1200 апарата.

Установили смо да је поље игара на срећу изузетно ризично за одлив прихода из буџета Републике Србије. Зато смо се намерили уведемо јачу контролу над играма на срећу, што се ради у свим развијенијим земљама. Носиоци пројекта су више државних органа и након његове израде неће бити могуће организовати нелегалне игре на срећу, а ми ћемо, као Пореска управа, иницирати пооштравање казни за кршење закона.

Тешко је тачно квантификовати гап (рупа), тај процеп посредством којег се из буџета одлива новац од нелегалних послова, односно од сиве економије. Требало би прво установити одређене пондере, па аритметичку средину те појаве, па статистичким методама изучити колика је количина новца која се одлива из буџета Републике Србије.

Критична грана привреде у којој је уочено да долази до одлива новца из буџета, је угоститељство. Морам рећи да у угоститељству постоје много оних који раде исправно, и труди се да задовоље и тржиште и ниво својих услуга, као и да плате порез. Има и вредних и поштених људи, посебно оних који се тиме баве традиционално и кроз генерација. Нажалост, постоје и они који су у угоститељство дошли због брзог и нелегалног богаћења, ради преношења финансијских средстава кроз нелегалне токове, односно баве се нечим што се зове прање новца. Ови људи су на неки начин повезани са светом криминала.

Један број угоститељских објеката у Београду, ради се о објектима на води, чији је капацитет више од 400 гостију, током наведених контрола су уочене значајне неправилности у пословању. Апострофирао бих један угоститељски објекат који није на води, него близу воде, али ипак на копну, на коме је установљен паралелни систем прања новца, посредством неколико фирми, можда чак и десетак, што је очигледан начин да се врши нешто што се зове, пореска утаја и прање новца.

Ми смо наведене контролне делатности у таквим објектима извршили брзо, без претходне најаве и у строгој конспиративи јер нам се дешавало да дође до одлива поверљивих података, до припреме власника угоститељских објеката на контролу, самим тим и штеловања финансијских извештаја.

Напомињем да смо приликом контрола београдских сплавова установили да је разлика у цени између набавне цене и продајне цене пића енормна. Код безалкохолних пића, она може износити до 300 динара. Код алкохолних пића, она је многоструко већа. На пример, боца вискија је око 2000 динара, а на тим објектима се чашица од 0,03 л наплаћује око 850 динара. Не видим зашто је проблем пријавити ту добит држави и платити 20 посто.

Опречна су мишљења. Увек су ми дражи ставови реномираних финансијских кућа из Србије - грубом калкулацијом би се могло доћи до неких милијарду евра, од чега се само на резаном дувану губи 200 милиона евра годишње.

Сваки велики откуп пољопривредних производа се проверава. Током августа месеца смо извршили огромну контролу извозника воћа из Републике Србије у инострантсво и установили значајне неправилности. Код једног пореског обвезника, установили смо да је он количину од 2000 тона малинама, држао на црно.Вредност те количине је 2.8 милиона евра. Оно што сми урадили је ротирање пореских инспектора. Тако да смо на овај начин предупредили најаву контроле.

Поступање пореских инспектора на терену је повезано са нечим што се зове анализа ризика у централи пореске управе. Анализа ризика је формирана још 2004. године када је уведен систем ПДВ. Данас су извршене изузетно мале корекције у параметрима анализе ризика који су се у претходних 10 година значајно променили. Ми прикупљамо сазнања од самих инспектора на терену. Као што у банкама постоји систем “know your цлиент”, тако ће и сваки порески инспектор знати своје пореске обвезнике, ради боље контроле и надзора.

Ми имамо анализу ризика која је заснована на одређеним параметрима, али такође од наших службеника прикупљамо сазнања о пореским обвезницима. Сама та сазнања постају индикатори њиховог понашања.

На пример, Апатинска пивара. Она није контролисана седам година. Она је један од великих пореских обвезника, која је у октобру платила 378 милиона динара у буџет.

По нивоу уплата она је нама јако значајна, и ми ћемо јој максимално помоћи да послује, и политика је да велики порески обвезници нису таргетирани као и они мањи, који су ризичнији, који имају малу економску моћ. Ипак, мислим да је превише да фирму која сваког месеца доноси овакав прилив новца у буџет, седам година нико не контролише у Пореској управи, чисто да установи да ли су износи наведени у овим пореским пријавама тачни и у складу са законом.

Управа је током претходног периода, путем система обједињене наплате поставила стање да је немогуће уплатити плату радника, а да се не уплате доприноси. Оно што смо приметили је повећање прихода за десет одсто током последњег квартала.

Свашта је обећано у ДОС-ово време. Оно што можемо рећи је да је формирана посебна радна група која је у просторијама Пореске управе пронашла документацију која је била дужи временски период скривана и није третирана благовремено. У питању су трансакције деведесетих година, откуп девиза по званичном курсу, одређених приватизација и тако даље. Ова документација није никада реализована, осим у једном примеру који је свима познат. Нажалост, након детаљне анализе радне групе, дошли смо до сазнања да је ова документација застарела.

На надлежним службама је да установе ко је где и по чијем налогу је износио те налоге. Ја морам да кажем да је господин  Иван Посавец, бивши саветник Лазара Крстића, изузетно интелигентан и вредан млади човек, који је дошао са Харварда и није био свестан са каквим документима располаже. Сумњамо да је злоупотребљен од стране Милице Бисић. Активности сугерише госпођа Бисић, извршава их државни секретар  Никола Ћорсовић, а налаже их тадашње руководство Пореске управе, без ваљаног правног основа.

Милица Бисић

Они су имали сервер, комплетно формиране SQL базе могли су да раде извештаје какве су хтели, без икаквог надзора и да штампају делове тих база и посебно формиране извештаје. То не може нико у држави, јер је сваки службеник Пореске управе овлашћен за располагање одређеним фондом података у бази у складу са својим радним местом. Прво, то није у складу са законом, друго, није у складу са безбедносним процедурама, треће, није у складу са поступањем пореских службеника у вези са службеним радњама.

Милица Бисић је тада била службеник министарства финансија, а долазила је у пореску управу без икакве евиденције службе обезбеђења Пореске управе, два пута недељно, на паркинг месту поред неслужбеног улаза у објекат, тако да нико није имао увид у њено кретање и њене послове  у централи Пореске управе.

У Италији она представља оружану формацију. То је служба која поседује средства принуде, попут оружја, средстава за везивање, боју за маркирање и слично. Ми то немамо, имамо само поједина законска овлашћења, у смислу уласка у објекат, немамо чак ни законско право задржавања.

Они имају борбена кола, глисере, наоружани су аутоматским пушкама и митраљезима,  имају алпинистичке тимове, хеликоптерску јединицу, и броје више десетина хиљада људи. Они могу да зауставе сваког на улици и да кажу: “Пођи са мном и покажи ми документа на основу којих возиш тај ферари”.

Трансформација пореске управе је нешто што је у надлежности Министарства финансија и Владе Републике Србије, а оно што ћемо ми радити је ефикаснија контрола наплате прихода. Процена да ли је у Србији потребна јача по овлашћењима, пореска полиција или не, није на пореској управи, него на Министарству финансија и Владе Републике Србије.