НЕОБИЧНО СКЛОНИШТЕ: Место где су се становници Врачара окупљали ратне '99
Ово је некима био дом свих 78 ратних дана и ноћи.
Једна становница Врачара одлучила је да подели своја искуства из бомбардовања и упути нас у то како је изгледало склониште у којем је провела 78 ноћи.
- Тог дана када је почело бомбардовање била сам код другарице кући. Имале смо 13 година и то је било први пут да сам зачула звук сирене. Нисам се уплашила, нисам знала какав је то звук и шта означава. Али, отац моје другарице је знао. Улетео је у собу ван себе истерао нас на ходник и пожуривао нас да обучемо јакне и патике. Обукле смо се и очекивале да ће се потом нешто десити, да ћемо ићи негде, али не – само смо ћутке стајали у ходнику – присећа се Београђанка Т.В.
СТРАШНА ИСПОВЕСТ МИРКА КОМЕ СУ НАТО БОМБЕ УБИЛЕ СИНА (13): Познао сам га само по патици!
Висок морал становништва
Већина грађана је у почетној фази рата одлазила у склоништа у складу са препорукама надлежних органа, али је после извесног времена ово престало да буде пракса. Већ 28. марта организован је први у низу концерата "Песма нас је одржала", који ће се потом одржавати свакодневно до краја рата, на коме су истакнути естрадни уметници покушавали да анимирају грађане, али и изразе протест против НАТО удара.
Како каже, другарицу је следећи пут видела у гаражи њихове зграде у коју су са родитељима одлазиле свако вече. Била је то једна од црвених зграда у Његошевој улици, зграда број 45 и она је наредних 78 дана била њихово склониште.
СИМБОЛ НА КОЈИ СМО ЗАБОРАВИЛИ: Извините, шта се десило са овом зградом?
У тој гаражи нису се окупљали само станари броја 45, у њу су долазили и становници околних зграда, па чак и они који нису живели у непосредној близини, већ су били пријатељи или рођаци неког од станара.
В.Т. истиче да није било ноћи у којој је гаража остајала празна и да је она била место окупљања свих становника Врачара који су тражили бег од стварности. У њој су се сваке ноћи водиле политичке расправе, играле карте, млади се забављали, а они старији грађани изморени од ратне свакодневнице гледали су телевизијски програм.
ОВАКО СМО САЗНАЛИ ДА ПОЧИЊЕ БОМБАРДОВАЊЕ: Обраћање Слободана Милошевића нацији (ВИДЕО)
- Та гаража није била обично нити атомско склониште, била је најлепше склониште на свету, склониште од свих наших брига, јер сам само у њему виђала своје родитеље да се смеју – прича наша саговорница и додаје да су, иако нико није од њених комшија није претрпео никакве губитке у бомбардовању, неки ожиљци заувек остали, а та гаража намерно заувек заборављена.
Овог човека смо у време бомбардовања сви волели, али су нам његове речи УТЕРИВАЛЕ СТРАХ У КОСТИ!
- Иако је свима у то време мамила осмехе, данас је се нико не сећа са осмехом на лицу - закључује В.Т.
