НА РУБУ ФИНАНСИЈСКЕ ПРОПАСТИ: Ово су три главна разлога која су уништила Грчку!
Мере штедње су уведене пре пет година, али Грчка и даље има проблема са европским кредиторима и тражи још новца.
Постоје три главна проблема због којих се нама братска земља налази на рубу финансијске пропасти.
Порески систем
"Оно што је можда и највећа препрека самој Грчкој ка неком бољем, светлијем, мање задуженом путу јесте компликован порески систем. Подизање пореза у јеку финансијске кризе било је нешто најтеже на свету", изјавио је Хари Теокарис, данас посланик у грчком парламенту, а некада најомраженији човек у тој земљи.
Хари Теокарис је био човек који се трудио и инсистирао на томе да се порез у финансијски најтежим тренуцима подигне, а самим тим и изврше корените промене у пореском систему Грчке.
"Био сам на деликатној позицији која је захтевала нимало једноставан задатак, да загорчам живот сваком становнику Грчке", каже некадашњи шеф грчке Агенције за наплату дугова.
У Грчкој постоји шест различитих стопа ПДВ-а. Нормала стопа је 23 процената, затим постоје две смањене за одређене производе попут хране, лекова и горива.
Када се ту урачуна и ПДВ за острва, а све у циљу процвата туризма, као једне од жила грчке економије, појављује се много начина за избегавање пореза или барем плаћање мање суме новца.
Примера ради, након недавног пораста туризма на Миконосу, уследило је плаћање мање стопе ПДВ-а влади Грчке, што никако није логично.
Издашне пензије
Комплексан пензиони систем такође утиче на лошу економску ситуацију Грчке, а поред тога постоји и велики број послова који омогућавају рано пензионисање.
Износ пензија у укупном просеку је знатно нижи од оног у развијеним европским земљама, али Грчка и поред тога троши 30 одсто средстава више на њих него што то ради, рецимо, влада Велике Британије.
“Читавом систему потребно је поједностављивање, које би знатно смањило трошкове”, каже Теокарис.
Приватизација лоша
Трећи велики проблем је приватизација. Влада Грчке, се на почетку кризе обавезала да ће од продаје државне имовине имати прихода у износу од 50 милијарди евра.
"Ова бајка је убрзо смањена на 30 милијарди, а недуго затим на 20", каже Теокарис.
Грчка је приватизацијом једва зарадила између две и три милијарде.
Приватизација луке Пиреј је више пута најављивана, па одлагана, а на крају отказана, да би се пре пар месеци поново покренула иницијатива. Претпоставља се да ће од ове приватизације највише зарадити, пише Блиц.
Настали су и трошкови због поновног отварања државне телевизије ЕРТ ове године, тако да су они додатно оптеретили "празну касу".
Теокарис наводи да се, уколико се све ове ставке рационално сагледају, долази до закључка да је Грчка практично "бацила пет година", без озбиљног покушаја да поправи кључне проблеме који муче економију.
“Да је прави програм опоравка и реформи почео пре пет година, данас бисмо и те како видели резултате и били бисмо у рангу Шпаније или Ирске", закључио је Теокарис.