Незаборавни цитати ГАЛИЈЕ: "Како уснама милује, како прстима шапуће"

Група Галија основана је у Нишу, 1976. године. Ненад Милосављевић, оснивач и лидер групе Галија, већ тада познат у Нишу као кантаутор и самостални музичар, окупио је рок групу за учешће у позоришној представи "Трећа половина" аматерске позоришне дружине из Ниша. Договор о оснивању групе постигнут је у нишкој кафани "Галија", познатој по томе што су се у њој окупљали уметници и боеми града Ниша, па је по тој кафани група и добила име.  

Данас се они сматрају једним од најпопуларнијих бендова са ових простора а њихове легендарне песме и даље можемо слушати на њиховим турнејама:      

• Ма дигни руку, дигни обадве, дигни руке од свега немаш карту ни до Приштине
• Додирни ме сасвим случајно, пољуби ме филмски нестварно и најлепше кад је престани, окрени се и нестани
• Да ме ниси толико схватила отишла би и не би патила. Да ме ниси толико схватила, био бих срећнији. Да ми ниси толико значила, ова ноћ би била другачија. Да ми ниси толико значила, био бих срећнији...
• И опет се сетим, по ко зна који пут, зашто те онда нисам смео? А онда мислим, ако те поново будем срео, зашто те онда нисам хтео? Још увек сањам, још увек сањам, још увек сањам стару љубав, а онда тражим било коју
• А кад ме, а кад ме погледаш, у земљу пропадам, мада знам да ти се допадам
• Чаробњак је била, у коси је крила опојне мирисе. Стално се сећам, Котору враћам, да опет осетим како уснама милује, како прстима шапуће
• Можда сам луд, можда луд, што волим да си опет ту само дан или два. Можда сам луд, можда луд, ја осећам да то је сад па ко зна кад
• Нека те нико не пожели ове ноћи, нека те нико не пробуди. Нека те нико не пожели ове ноћи, нека се нико не усуди
• Не могу да тебе не пожелим и помислим како да те нађем, не могу да тебе не пожелим, да те зовем, морам да ти кажем и да те пробудим
• Православље, долази са југа. Православље, испуњава жеље. Твоја суза залеђена чека. Православље, народно весеље
• Не могу да видим улицу као што је скадарска, не могу да чујем музику као што је мађарска. Не могу да схватим обалу као што је јадранска, тамо нема више никога као што смо ти и ја. Само два прозора као два понора воде до дна...
• Од олује до олује, шта је ту је, не плачи. Весели се с' људима, удахни ме грудима. Осетићеш венама, музику у стенама. Старе трубе кад затрубе, кад ме ђаво однесе