НЕЗАКОНИТ ЗАТВОР: Висина одштете зависи од места суда, плате судије и ево чега још!

Ти износи су досуђени на основу низа критеријума као што су тежина и врста кривчног дела, ранија не/осуђиваност, последице које лице трпи и низ других.

У разговору за Танјуг државни правобранилац Сњежана Продановић је истакла да је, ради одмеравања правичне новчане накнаде за претрпљене душевне болове због неоправдане осуде и неоснованог лишења слободе, накнаду могуће остварити закључивањем споразума пред Министарством правде, а уколико се споразум не постигне, подношењем тужбе надлежном суду.

Суд издашнији од Министарства

Према њеним речима, у току прошле године пред Министарством правде закључено је 85 споразума по којима је укупно исплаћено 47.573.000 динара, што је просечно по дану износ од 4.110 динара.

С друге стране, по судским одлукама на нивоу Србије по дану је просечно досуђивана накнада у износу од 5.001 динар.

Од укупно 828 захтева за споразум са Министарством правде, разматрано је 408 захтева.

Државно правобранилаштво у преговорима за споразуме, као и у споровима за накнаду нематеријалне штете се појављује као заступник Републике Србије.

Државни правобранилац је указала, пре свега, да накнада нематеријалне штете представља сатисфакцију којом се ублажавају поремећаји у духовној сфери оштећеног, а не цену бола који се трпи.

Новцем се оштећеном, како је навела, омогућује прибављање извесне пријатности, неког уживања, погодности или неког другог задовољства ради сатисфакције и уколико је то могуће успостављање равнотеже поремећеног психичког субјективног стања.

При томе увек мора да се води рачуна о принципу индивидуализације, имајући у виду посебна лична својства оштећеног, додала је она указујући да висина обештећења зависи од више фактора и околности сваког конкретног случаја.

Битно и понашање затворског особља

За овај вид штете најрелевантнији фактори су време проведено у притвору, услови боравка и хуманост, односно нехуманост затворских услова, понашање затворског особља, наношење вербалних и реалних увреда и тортуре, недостатак радног ангажовања и друге околности везане за сам боравак у затворским условима.

Поред тога, на висину накнаде утиче и врста кривичног дела које је оштећеном било стављено на терет, као што је на пример, како је навела Продановић, "бешчастеће кривично" дело које наилази на посебну моралну осуду и презир средине.

Цени се углед који је оштећени уживао пре неоснованог лишења слободе, односно неосноване осуде, да ли је догађај објављиван у медијима, да ли је оштећени захтевао објављивање пресуде или саопштења после неоснованог притвора или осуде.

Животна доб и његове породичне прилике, занимање, друштвена активност, ранији живот, не/осуђиваност, ограничење у напредовању у служби, прекинуто школовање, омаловажавање или неприхватање у месту пребивалишта и радној средини, као и друге околности такође утичу на одлуку о висини обештећења.

Продановићева је указала да анализа судске праксе показује да на умањење накнаде коју одређују судови, највећи утицај има ранија осуђиваност оштећеног, а на увећање да ли је спорни догађај, као што је хапшење и вођење кривичног поступка објављено у медијима.

Ако је већ осуђиван, добија мању одштету

"То је сасвим оправдано, јер ако је његов ранији живот у том случају био недоличан, друштвено неприхватљив и наилазио на моралну осуду, евентуално поновно притварање таквог лица не наилази на додатну моралну осуду средине нити додатно нарушавање угледа у мери већој од оног које је већ раније наступило", указала је Продановић.

Висина накнаде неимовинске штете зависи и од економског стања друштва у коме се досуђује.

Поред тога, све и ако су спровођење истраге и притвор били законити, то не искључује право на накнаду штете због њихове неоснованости.

Државни правобранилац је указала да је законодавац због значаја заштићеног добра, као што су права личности која се као таква јемче Уставом, право на накнаду штете због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде утврдио као објективну одговорност државе без обзира на кривицу.

"Овде се наравно не мисли на случајеве када је оштећени својим радњама скривио лишење слободе, односно када су испуњене негативне претпоставке за признање права на накнаду, предвиђене Закоником о кривичном поступку", напоменула је Продановић.

Она је указала да је став Државног правобранилаштва, које заступа Републику Србију, да поред наведених критеријума приликом одмеравања висине накнаде са изузетном пажњом треба ценити и економску моћ државе, односно чињеницу да је буџет Републике Србије осиромашен и да држава тешко измирује те обавезе.

"Параметре који се односе на овај вид обештећења треба довести у везу и са просечном дневницом српског радника, имати у виду висину дневнице судије или радника у судској управи. Не треба занемарити то да се у приватноправним односима висина давања по основу накнаде штете цени и с обзирим на околност имовног стања штетника (оног који плаћа одштету)", навела је она.

Нови Сад плаћа и највише и најмање

Ради оријентације у којој мери је потребно висину понуде за закључење споразума приближити висини накнада које у парничном поступку досуђују судови, Правобранилаштво је представило преглед највиших и најнижих износа досуђених по дану неосновано проведеног у притвору, као и просечне износе које по том основу досуђују судови са подручја виших, односно апелационих судова.

На подручју Апелационог суда у Београду највиши износ досуђен по дану је 12.500 динара, најнижи 3.170, а просечан 6.413,00 динара.

На подручју Апелационог суда у Новом Саду највиши износ по дану био је 20.000 динара, најнижи 1.000, а просечан 6.140 динара.

На подручју Апелационог суда у Нишу највиши износ по дану био је 7.143 динара, најнижи 4.000, а просечан 5.704 динара, док је на подручју Апелационог суда у Крагујевцу највиши износ по дану био 10.870 динара, најнижи 3.185, а просечан 6.720 динара.

Просечан износ по дану досуђен од стране Вишег суда у Београду је 5.964 динара, а Вишег суда у Врању 3.596 динара.

Посечан износ по дану досуђен од стране Основног суда у Параћину износи 3.726 динара, а Основног суда у Краљеву 6.886 динара.