КО НАМ ВАСПИТАВА ДЕЦУ: Са 16 година постају зеленаши и убице, али кривац је увек неко други!
Зашто се све више деце окреће криминалу?
Скорашње убиство на Врачару потресло је јавност. Убијен је младић од 26 година, а да ствар буде још гора, убио га је малолетник (16).
Сама по себи шокантна је чињеница колико осумњичени за убиство има година, међутим невероватни су и разлози због којих се сумња да је ово дело извршено: зеленашки дуг и дрога.
Како је могуће да је дете од 16 година уплетено у криминал и за шта је потребно толико новца да би упао у зеленашке дугове? Ко је одговоран И како стати на пут свему томе за портал SrbijaDanas.com говори криминолог Златко Николић, који сматра да је друштво најодговорније.
- Породица је део друштва, она је основна ћелија и пошто је друштво криминализовано од 90-их па на даље, та аномија и даље важи. Више нико ни не памти законе ни како се зову а не шта забрањују, а шта допуштају И то је довело до тог осећаја безнормности, све је могуће, све је допуштено - објашњава Николић.
Самим тим је, како је рекао, морал због те дезоријентације и дезорганизације друштва је отпао. Раније вредности које су нас држале на окупу и терале да се стидимо својих поступака не важе. То је застарело и сада је мотив: дај да живимо. Наш саговорник криви и медије.
- Криминални миље, и преко медија, и сам по себи, намеће своје вредности... Сада клинци од 11, 12 година излазе и враћају се сутра ујутру, кога брига да ли треба да у школу и коначно ту су ријалитији. Погледајте речник кад пренесу ко шта каже. У мом крају су говорили да то не би могао ни пас с маслом да поједе.
Према речима Николића, имамо децу која немају осећај за правду, немају осећај за морал, испуштена су у васпитном процесу и шта им је остало? Чист анимални, животињски осећај угрожености и одбране и што окрутније то ефикасније и зато имамо ово што имамо.
Како би се то променило, Николић каже да треба да се враћамо нашој култури и да одбацимо помодарске, одвратне стварчице.
Психолог Александра Јанковић сматра да је овај вид криминала присутан већ низ година, его су сада та деца можда мало порасла.
- Увод у целу ту причу је била контунуирана изложеност разним стресним догађајима, врло набијеним агресијама сцене насиља које су могли да виде не само у медијима него и у свом непосредном окужењу.
Осим тога, читав вредносни систем је озбиљно нарушен тако да већ дужи низ година поуке вршњачке групе или нешто мало старије јесу да ни знање ни образовање немају неког нарочитог смисла зато што нрп. од својих родитеља виде да све то за шта су се образовали и колико раде просто није вредело.
- Тако су се развили ти алтернативни модели који се заснивају на идеји да је врло важно снаћи се, а да је то сналажење често еуфемизам за кривично дело, крађу изнуде... И практично многи који нису успели да постану хероји и беле звезде траже место под сунцем који ће бити црне звезде.
Како стати на пут?
- Проблем је што кад год се нешто догоди усталаса се друштво и појави се та накнадна свест, а заправо се мало ради систематски како би се променио читав један оквир. То подразумева, не само рад са децом него и са онима који децу васпитавају. Ако имате васпитачицу којој падне на памет да дете веже рукавима да се не би померало са ноше како ћемо уопште да идемо даље? Просто, јако је важно да то буде системарски систем акција – закључила је Јанковићева.