Од губиташа до добитника: НИС пуни буџет Србије

Цена и реално стање

На констатације да је цена од 400 милиона за 51 одсто акција НИС-а, плус додатних 500 милиона евра зајма за инвестиције премала, мора се одговорити чињеничним стањем у НИС-у пре продаје.

НИС је био оптерећен великим губицима, вишком радника и застарелим системима за  производњу и прераду нафте. Компанија није улагала у себе, развој, истраживања. Губила је клијенте, гомилала кредите.

Право стање НИС-а је показао извештај ревизорске компаније КПМГ, који за нас није био повољан.

Гаспромњефт је пристао да купи НИС у постојећем стању, са пословањем које у том тренутку није било могуће потпуно утврдити, а руска страна је прихватила и губитке НИС-а који су само на крају 2007. били око 250 милиона долара. Према другим проценама српска компанија била је у минусу од чак милијарду евра.

Шта смо добили?

Можда је, теоретски, држава могла да оживи ово предузеће и да га постави на ноге. Али у пракси, то су учинили Руси.

НИС је током шест година израстао у компанију која је, појединачно,  убедљиво највећи буџетски уплатилац у Србији.

Компанија НИС је у буџет Србије, на име пореза, уплатила 24,15 милијарде динара у првом кварталу ове године, што је за 20 одсто више него претходне године. На име различитих пореза у 2013. години НИС је у буџет Србије уплатио око 120,6 милијарди динара, што је око 30 посто више него годину раније и, по прелиминарним резултатима, у пуњењу српског буџета домаћа нафтна компанија учествује са око 14 одсто.

НИС никога није пустио низ воду. Социјални програм који је спровео многи оцењују као један од најбољих икада на Балкану. Око 6 000 радника је отишло из фирме уз огромне отпремнине од 750 евра по години стажа.

Улагања

НИС је купила компанија заинтересована да улаже у наше капацитете - рафинерије, нафтовод, ветроелектране и да се шири и у суседним државама,  и која има средстава и интерес да уложи у истраживање и црпљење нафте у нашој земљи и суседству.

Само прошле године инвестиције НИС-а порасле су око шест посто у односу на 2012., а највише се улагало у производњу, промет и прераду. Највећи напредак остварен је у области прераде, где је забележен раст од 36 посто, док је проценат обраде порастао за девет посто и достигао чак 84 процената.

Сем тога, НИС је данас не само једна од српских компанија, него и постаје регионални лидер, што, свакако, доноси корист Србији. НИС је у будућности виђен као велики инвеститор изградње термоелектране код рудника угља Ковин, гасне термоелектране у Новом Саду и пројеката везаних за обновљиве изворе енергије.

Улагање у рафинерије

Раније је однос домаће и увезене нафте био 50 према 50 одсто,а сада је 80 према 20 посто у корист домаће сировине. Приватизација НИС-а не подразумева само лежишта, већ и рафинерије које су, посебно након бомбардовања у Србији, биле у изузетно лошем стању.

Нова улагања у запуштене рафинерије у Панчеву и Новом Саду су  омогућиле да се повећа проценат обраде нафте како би се производили још квалитетнији деривати за српско и европско тржиште.

Рафинерија Панчево

Захваљујући модернизацији Рафинерије „Панчево”, која је међу најсавременијим постројењима у региону, производња белих деривата порасла је за 11 посто, а НИС спада у трећину најефикаснијих рафинерија у Европи. Само та инвестиција је износила 200 милиона евра.

Рафинерија „Панчево“, са капацитетом прераде нафте од 4,8 милиона тона годишње, је највећа фабрика ове врсте у Србији и задовољава потребе домаћег тржишта за нафтним дериватима а 20 одсто производње може да извезе.

Производња нафте већа је око два посто, малопродаја деривата 13 посто (уз дневну продају од 5,6 тона), а у набавку опреме прошле године уложено је око 30 милиона евра.

Рафинерија Нови Сад - могућност нових производа

Рафинерију у Новом Саду НИС неће просто реконструисати, већ прилагодити за производњу базних уља. То је јединствени пројекат у Европи. Нови капацитети омогућиће компанији истовремено добијање парафинских и нафтенских уља. Нафтенска уља у Европи производи само шведска компанија „NYNASNaphthenics“, која се сматра светским лидером у производњи нафтенских базних уља.

Међутим, тамо се производи од сировине увезене из Венецуеле, док НИС у Србији има сопствени извор јединствене нафте марке Велебит, од које се могу производити како нафтенска тако и парафинска уља. Инвестиције у нови комплекс у Новом Саду износиће готово 130 милиона евра, а његово пуштање у погон планирано је за крај 2016. године.

Запослење

НИС посебну пажњу поклања програмима запошљавања младих сарадњом компаније на

програму Републике Србије „Прва шанса“.

Од 2010. године шансу да ради, учи и развија се у искусне професионалце добило до сада већ скоро 600 младих људи.

Међу њима највише је дипломираних економиста, дипломираних инжењера технологије, дипломираних инжењера рударства и геологије, дипломираних инжењера менаџмента, дипломираних инжењера електротехнике као и младих машинских техничара, електро и хемијских техничара.

Овај програм је настављен и 2013. године. Свој први посао добило је укупно 177 најбољих младих дипломаца и техничара.

Спорна рента

Рудна рента од три посто, знатно мања него на пример, у Русији, често је трн у оку критичарима продаје НИС-а Гаспрому.

Оно што се не зна, јесте да је ово врло честа пракса у свету, а некад чак долази и до суспензије ренте све док је у току улагање, тј. за време капиталних инвестиција.

У НИС-у кажу да би повећање накнаде за коришћење минералних ресурса са 3 одсто на 7 одсто у кратком временском периоду било исплативо за буџет Србије, али да би то у дугорочном период довело до смањења истраживања и производње нафте и гаса.

НИС је компанија која све обавезе, па и ову, редовно измирује, за разлику од многих. Не треба заборавити да је НИС, од када је већински власник Гасрпом, пронашао и два нова налазишта.

Планови за ову годину

За 2014. годину планирана је свеобухватна кампања за повећање енергетске ефикасности, као и нове инвестиције за блокове „Сервиси“ и „Истраживање и производња“, затим наставак модернизације прерађивачких капацитета у рафинеријама у Панчеву и Новом Саду, као и реализација започетих пројеката из домена енергетике, као што су први српски ветропарк „Пландиште“.

Део шире сарадње са Русима

Тиме је одабрано партнерство, које иако почива на пријатељским везама, ипак пре свега одише позитивним бројкама за нашу привреду.