Мање познати детаљи Првог светског рата
Београд - Први светски рат избио је на данашњи дан пре тачно сто година, а његова прва жртва, по свему судећи, није био српски војник на Сави већ руски посланик у Београду.
О првом светском рату последњих месеци доста се говори. Историчари свакодневно и са правом подсећају на велике и важне догађаје као што су ултиматум Аустроугарске Краљевини Србији 23.јула 1914, затим славне битке, Церска и Колубарска, али се не заборавља и надљудска одбрана Београда и инспиративни говор мајора Гавриловића војницима: "Ваши животи више не постоје".
У позадини ових важних датума одигравали су се такође значајни, али јавности много мање познати догађаји који историјске читанке не бележе. Неки од њих су тек од скора познати историчарима, као што је прича о сумњивој смрти руског посланика у Краљевини Србији Николаја Хартвига.
Њу је у руским архивама пре 3 године открио доктор Ђорђе Ђурић. "Николај Херикович Хартвик био је руски посланик у Србији од 1909. до изненадне смрти јула 1914, у посланству Аустроугарске монархије у Београду када му је позлило, по свему судећи, након што је од барона Гизла чуо да монархија спрема ултиматум Србији", сматра Ђурић.
Међутим, од чега је заиста умро Хартвик, иначе омиљен код Срба, никад се није утврдило јер обдукција није урађена, а једини сведок инфаркта био је сам аустријски барон који је тврдио да Хартвик у посланству ништа није окусио, ни воду.
Други занимљив догађај, везан за велики рат, тиче се меморандума немачког племића, и посланика у Лондону, кнеза Карла Маркса Лихновског.
Он је 1916. године написао спис који је достављен немачком војном и политичком врху као интерни документ. Међутим непланирано је доспео у руке шведским социјалистима, преко којих је објављен. "Овај документ одговорности, за избијање рата недвосмислено се приписује немачким и аустроугарским војним и политичким круговима. Лихновски тврди да су они одбили и онемогућили озбиљна посредовања да се рат избегне", каже Ђурић.
Трећи случај мање познатог тешког пораза српске војске, почетком септрембра у Срему.
Српска војска је требала да пређе у Срем, и за себе веже главнину аустроугарских снага које су биле спремне за одлазак у Русију, што је наша војска урадила. Претрпела је тежак пораз и игубила око 7.000 војника у једном дану.
Опоравак је српска војска нашла у француској ратној бази у Бизерти у Тунису и по добру памте адмирала Емила Гепрата гувернера Бизерте. Када је Гепрат 1930, посетио Београд, народ га је на рукама носио од железничке станице до Славије.
