Одбрана и заштита - има ли смисла вратити овај предмет?
Почев од 1975. године у СФРЈ се омладина плански и организовано оспособљавала за одбрану земље према јединственим наставним плановима и програмима, и то почев од петог разреда основне школе, па до највишег степена образовања. Колико би данас имало смисла вратити овај предмет у образовни систем и колико би његово враћање користило деци?
Кроз овај предмет ђаци су стицали знања и вештине из области личне и колективне заштите, вршена је подлога за превентивно деловање и сналажење у различитим ситуацијама – од пожара и поплава, до превијања рањеног, давања вештачког дисања и слично.
Ове године Министарство одбране је поднело иницијативу за враћање овог предмета у средње школе, о чему ће се договарати са Министарством просвете, а основа за ову идеју потекла је из Закона о ванредним ситуацијама који налаже оспособљавање становништва за превентивну заштиту и спасавање.
Почев од 1975. године у СФРЈ се омладина плански и организовано оспособљавала за одбрану земље према јединственим наставним плановима и програмима.
Наставни кадрови за предмете из општенародне одбране и друштвене самозаштите су се школовали и усавршавали на факултетима, годишње се уписивало око 800 редовних и око 1.000 ванредних студената оба пола, а 1980. године дипломирала је прва генерација.
У основним школама се стварање темеља за одбрану земље у ситуацијама које то захтевају изводило у склопу свих предмета, а од В до VIII разреда кроз предмет који се звао ''прва помоћ и заштита''.
У школама средњег усмереног образовања ОНО и ДСЗ су се изучавале у склопу предмета ''одбрана и заштита''. У школама су постојали кабинети посебно опремљени према потребама изучавања овог предмета.
На вишим школама и на факултетима изучаван је посебан предмет ''општенародна одбрана и друштвена самозаштита СФРЈ''. Од 1976. до 1978. године студенти прве године студија су имали шестодневну практичну обуку у центрима при јединицама ЈНА.
Оспособљавање и припрема омладине која није похађала средње школе за ОНО и ДСЗ организовани су по програму ''Одбрана и заштита'' што је било у надлежности друштвено-политичких заједница у сарадњи са Црвеним крстом, Савезом извиђача и Савезом за физичку културу.
Међутим, чињеница је да бисмо изучавањем предмета који би у основи садржао сличан програм као одбрана и заштита, имали много спремније становништво које би се боље сналазило у ванредним ситуацијама и боље их разумело, па се вероватно не би дешавало да трагично губимо животе због одбијања евакуације, као што је био случај приликом поплава које су задесиле Србију.
