ОПРЕЗ: Ова смртоносна песма је пресудила многима (ВИДЕО)

"Суморну недељу", познату и као "Самоубилачка песма", компонавао је мађарски пијаниста и композитор Режо Сереш 1933. године. Изворни текст под називом "Свет завршава" говорио је о очају узрокованим ратом, а завршавао је са мирном молитвом о људским гресима. Песник Ласло Јавор затим је написао нови текст на Серешову композицију који ће потиснути онај стари и започети једну од најезивијих прича у историји музике.

У Јаворовом тексту главни јунак, оптерећен смрћу своје љубави без које нема снаге да живи, одлучује да изврши самоубиство. Песма је први пут објављена у Мађарској 1935. и од првог тренутка изазвала је огромне контроверзе.

Одмах по објави за песму је почела да се везује језива урбана легенда да су наводно десетине особа у Мађарској извршиле самоубиство после слушања исте.

Ипак, због своје несвакидашње мелодије и квалитета, песма се није дуго задржала у границама Мађарске. Већ 1936. песма је преведена и објављена на енглеском језику, а језиве урбане приче о самоубиствима повезаним са овом песмом почеле су да се шире и по свету.

Године 1941. славна америчка џез певачица Били Холидеј снимила је своју верзију, чији текст је увелико одударао од оригиналног. Упркос лошем гласу који је пратио песму и суицидалне поруке коју шаље, стихови у извођењу Холидеј имали су далеко оптимистичнији тон. Иако знатно ублажена и са далеко ведријим тоном, BBC је забранио емитовање и њене верзије, како се у јеку Другог светског рата не би слабио морал британске јавности.

Језивости ове песме и јачању легенде везане за њу, додатне аргументе даје и судбина самог композитора Сереша. У јануару 1968., тачно 35 година пошто је написао песму, Сереш је извршио самубиство. Иако је преживео првобитни покушај скока кроз прозор, у болници је самог себе задавио жицом, пише Info-ks.net.

Ево неколико најпознатијих верзија ове контроверзне песме. Упозоравамо вас, многим људима је она била задња коју су чули у животу...

Оригинална мађарска верзија:

"Суморна недеља" Били Холидеј:

Вероватно најјезивије и најмрачније извођење ове песме икада приуштила нам је чувена грчка уметница Диаманда Галас: