ОТКРИВЕНА ХИЉАДУ ГОДИНА СТАРА ТАЈНА СТОУНХЕНЏА: Све што смо знали је - погрешно (ФОТО)

Различита су мишљења о томе како је изгледао Стоунхенџ и која је била његова намена. Дуго је била прихваћена идеја водећих светских археолога о томе да је служио као простор на коме су се obavljalli религијски ритуали и церемоније.

Међутим, архитекта Сара Јубанк изнела је у јавност изненађујућу теорију о функцији и изгледу Стоунхенџа: 

- С обзиром да нисам археолог, то ми је омогућило да Стоунхенџ видим у потпуно другачијем светлу и да не делујем унутар оквира које је поставила археологија. Верујем како је Стоунхенџ саграђен у Бронзано доба и то као овална дворана која је била опасана галеријама. Постојао је и горњи ниво, а цели простор је био наткривен кровом - објаснила је Јубанк.

Сарах Јубанк открива да је о овој могућности разговарала са другим експертима, као и да се неки слажу са њом, док други у потпуности одбијају њене замисли. 

- Људи су понајвише сумњичави око крова и питају постоје ли икакви докази о њему. Но, како очекивати да ће дрво преживети четири хиљаде година, а пропадају кровови стари тек неколико десетина година. Такође, питају ме јесу ли људи тада знали да граде кровове. Па ако су били у стању мицати камење тешко између 20 и 50 тона, сумњам да нису били у стању направити кров.

- Археолози су опседнути временом градње и значењем Стоунхенџа. Ја сам на њега гледала као на рушевину и уз помоћ вештина којима располажем дошла до грађевине каква је био Стоунхенџ пре него што је постао рушевина. На крају крајева, зашто би ико транспортовао 75 невероватно тешких стена како би око њих плесао два пута годишње? Ако на њима имаш кров, онда грађевину можеш користити целе године - сматра Јубанк.

 Археолози су крајем 2015. године нашли тачна места у Велсу на којима су узете стене за градњу Стоунхенџа. Оно што мистерију чини већом је чињеница да се то се догодило око 500 година пре него што су обликовани у Стоунхенџу. Структура је прво подигнута у Велсу, а тек касније размонтирана и пренета 225 километара даље, у Солсберијску низију где се грађевина и данас налази.