Отпад би могао да покрене фабрике
Србија нема довољно секундарних сировина за своју производњу али зато има за извоз? На светској пијаци продајемо метални отпад, да би га касније српске фабрике увозиле по вишим ценама. Губитак се не мери само у новцу, већ и у чињеници да бисмо прерадом сопственог гвожђа, бакра и месинга, могли да упослимо на стотине радника, у топионицама које данас углавном зврје празне.
У протекле две године Србија је извезла око 300.000 тона метала, а увезла је 150.000. Свака тона која је дошла из иностранства коштала је 15 долара више од извозне цене.
На овај проблем, надлежнима су указали и српски прерађивачи. Они истичу да секундарне сировине које се сада извозе могу да се прераде и у Ваљаоници бакра у Севојну, РТБ Бору и другим фабрикама у Србији. Директор Ваљаонице Милија Божовић, сматра да је неопходно појачати контролу извоза.
“Годишње се извезе око 15.000 тона материјала од бакра и месинга, а све би то могло да се преради у фабрикама у Србији”, тврди Божовић за Новости.
С друге стране, ми купујемо у иностранству сировине по вишим ценама, јер су скупље због транспорта. Предложили смо да се формира берза секундарних сировина, па да можемо да их набављамо у нашој земљи.
Министар привреде Жељко Сертић је недавно обећао прерађивачима да ће министарство на чијем је челу иницирати промену различитих врста прописа који треба да омогуће заштиту домаће индустрије у складу са европским правилима.
Већина фирми која откупљује метал само прослеђује количине ван граница Србије. Власник предузећа “Манекс” Драгољуб Збиљић одлучио се да откупљеним бакром упосли капацитете у ПТБ Бору, а затим и у Јагодинској фабрици каблова.
“Сви причају да морамо да јачамо бруто друштвени производ, а то можемо само повећањем производње. И наша фирма може само да откупи и извезе бакар и на том заради. Али ми смо се одлучили за виши ниво прераде, а истовремено је то донело посао и запосленима у Бору и Јагодини. Из Бора добијамо полупроизвод који касније иде у Јагодинску фабрику на финалну дораду. Тако од отпадног бакра настају каблови, које извозимо. Наша фирма обради око 1.500 тона бакра, а могла би много више", каже Збиљић за Новости.
Према његовим речима, држава би према секундарним сировинама посебно код обојених метала требало да уведе неку врсту заштите сопственог тржишта, управо као што код појединих пољопривредних култура постоје ограничења при извозу.
