Отворено писмо Босанке Александру Вучићу које ће вас ОСТАВИТИ БЕЗ ДАХА!

Она је на почетку писма изразила захвалност премијеру Србије што је дошао да ода пошту жртвама Сребренице. Преносимо вам најзанимљивије делове тог писма у оригиналу.

“Поштовани господине Премијеру,

Изражавам Вам искрену захвалност за то. Никоме није лако отићи тамо, мислим да је Вама било теже него осталим званичницима. Пратила сам пренос, била поносна на Мајке Сребренице које су Вас срдачно прихватиле, руковале се и загрлиле са Вама. Чини ми се да Вам је у грлу стала кост када Вам је једна од Мајки стављала на ревер цвијет који симболизира трагедију Сребренице. Видјела сам и Ваше лице док сте се уписивали у књигу жалости, и док сте сједили на комеморативној сједници.

Мени особно Ваш долазак је значио неописиво много. Без обзира на сав бол који осјећам свих ових година, у мени је била нека тиха радост што све протиче заиста достојансвено, како и приличи таквом окупљању. А када су почели звиждуци, камење, погрдне ријечи, покушај да Вас угрозе физички (емотивно сте већ били уздрнани), осјетила сам ужасан стид.

Господине премијеру, није то био напад на Вас, био је то, прије свих, напад не невино убијене које се испраћало у вјечност. Кад неко дође на џеназу или сахрану, таман и да се ради о љутом непријатељу, ту непријатељство престаје и морао би бити дочекан пријатељски. Ви сте дошли као пријатељ, била је то Ваша пружена рука нама.

Био је то напад и на Мајке Сребренице, све ближње оних који су у кабуре спуштени.

Био је то напад на организаторе обиљежавања двадесете годишњице геноцида у Сребреници који су предано и с љубављу припреме вршили, колико знам, седам-осам мјесеци.

Био је то напад и на гдрадоначелника општине Сребреница – господина Ћамила Дураковића који је био узоран домаћин.

Био је то напад на људе који су се вратили и живе у Сререници.

Био је то напад на све стране делегације који су чиста срца дошли одати посљедњу почаст и онима који су укопани тада, и онима који су укопавани свих ових поратних година и онима који још нису пронађени. Поклонити се, поручити цијелом свијету да је свако зло погубно и страшно и пожељети да се злочини зауставе, да човјек човјеку буде човјек.

Био је то напад и на све оне који су, мада нико њихов тамо не почива, дошли, како из других градова Босне, тако и из регије и цијелог свијета.

Био је то напад на учеснике Марша мира, на бициклисте, маратонце и остале који су превалили дугачак пут.

Био је то напад и за србијанска удружења која пропагирају мир и суживот.

Био је то напад на оне који су пред Народном слупштином у Београду палили свијеће.

Био је то напад на Осјечане који су упалили 8.372 свијеће, на све колоне људи у бројним градовима у Босни и свијету који су мирном шетњом изражавали своје суосјећање и почаст.

Био је то напад на мене.

Био је то напад на достојанство, на све оно што људе чини људима.

И што је нагоре, био је то напад на моју једину домовину Босну и Херцеговину у којој живим у пријатељским односима са свим људима ма које нације и вјере били. Ми, обични мали људи осуђујемо свако насиље и зло, не само Босанци него сви људи овога свијета. И колико год да нас има, појави се појединац, мања или већа група, који дају обрнуту слику као у огледалу, који баце сасвим друго свјетло и баце нас у десети план.

Поштовани господине премијеру, ја Вам у моје име (ни у чије друго немам право) упућујем искрено и дубоко извињење“.