Ово је жена од које се нацистима ледила крв у жилама

Родом из Биле Тсеркве (Бела Црква) у данашњој Украјини 1916., Људмила Павличенко остаће запамћена као најубојитија жена у историји. Са 14 година, Павличенкова се са породицом доселила у Кијев, а 1937. је завршила студије историје на кијевском универзитету. Хоби јој је било пуцање из пушке, што ће јој добро доћи у ратним годинама које су уследиле.

Кад је Немачка напала Совјетски савез, Људмила је била међу првим ратним добровољцима. Нудили су јој да буде медицинска сестра, али она је то одбила и ускоро убедила надлежне да јој је место међу снајперистима.

Прикључена је 25. дивизији Црвене армије где је била једна од две хиљаде жена снајпериста, од којих ће само 500 преживети рат.

Признање и славу је стекла код Одесе, кад је за свега два и по месеца убила чак 187 немачких војника. После тога је 8 месеци боравила у Севастопољу, а укупан број убијених Немаца попео се на 309, укључујући 36 немачких снајпериста. У јуну 1942. је и сама рањена, а због растућег угледа у јавности власти су је пензионисале из пропагандних разлога.

Убрзо је отпутовала у Канаду и САД где је постала прва грађанка СССР-а коју је примио председник Френклин Рузвелт.

По завршетку рата наставила је са каријером историчарке, а умрла је са 58 година, 1974. Сахрањена је у Москви.