Пакао кроз који пролазе девојчице-проститутке у Црној Гори

„Мамац за улазак у тај сурови свет обично су послови го-го играчица, шанкерица или конобарица“, објашњава Петровић.

„Имали смо случај да је девојци која је стопирала на никшићкој магистрали стао човек са којим је договорила сексуалну услугу за 20 евра. Касније на путу су им се у ауту придружила још два мушкарца и рекли су јој да ће добити 50 евра уколико спава са свом тројицом. Кад је пристала повели су је у стан где су је силовали. После тога су је претукли и одвели у шуму надомак Подгорице и везали је за дрво. Када се ујутру пробудила и дошла свести позвала нас је и тражила да јој помогнемо. Тада нам је испричала и да су јој узели паре које су јој раније дали“, присетила се Петровић.

Директорка НВО Црногорски женски лоби наглашава да су активисти организације којом руководи имали прилику да причају са девојкама којима су клијенти одгризали делове тела, гасили цигарете по интимним деловима, па и да су их полагали на сто, прекривали храном и јели са њих, преноси "Блиц".

„Не ради се о људима који су, да тако кажем, у друштву препознати као манијаци или психопате. Најчешће су то врло углађене личности које имају породице, а плате да се иживљавају над неким. Проститутке ретко желе да говоре о својим клијентима, у ствари никада не кажу ко је или чиме се бави иако сигурно знају. Оне чак ни нама неће да кажу име и презиме тих људи, али ми им то и не тражимо, само их знамо по надимцима“, каже Петровић у разговору за Дан.

Она сматра да добровољна проституција не постоји и да је због тога против свих иницијатива за њену легализацију, те да је овај проблем најприсутнији у Будви, Бару и Тивту, на цетињској и никшићкој магистрали.

„Ми можда не видимо те девојке, али то није зато што их нема, већ из разлога што се добар дио „посла”, у смислу заказивања састанака са муштеријама, обавља путем телефона. Али, има их на пример поред магистрале, оне стопирају па када неко наиђе понуде се. Никада не раде тај посао саме, увијек иза њих стоји неки макро, или како га оне зову газда, који им често уговара састанке, налази муштерије и наравно узима им добар дио зараде“, каже Петровић.

Она тврди да на Црногорском приморју тренутно сигурно има на стотине проститутки које се крију под изговором да раде други посао.

„Најчешће су то го-го играчице. Када прођете шеталиштем и видите такве ствари знајте да увек ту има и проституције. Нама су дјевојке испричале да на пример од 22 до три сата увече раде као играчице и онда им газда нађе муштерију, или им неко сам приђе. Тада одлазе са муштеријом, а у случају рације имају припремљену причу да су оне са тим човеком добровољно и полиција ту не може ништа да уради“, каже Петровић.

Она објашњава да су девојке које су натеране да се баве проституцијом преплашене, јер сваки њихов погрешан потез газда може сурово да казни.

„Не мора увек да повреди девојку, већ њену породицу. Свака девојка која се бави тим послом сматра да је дужна газди за одећу, храну или смјештај, и он је увек држи у шаци. Младе жене које се баве пружањем сексуалних услуга увек имају план да за годину дана изађу из тог света, али се то ретко дешава“, каже Петровић.