ПАРАНОЈА ИЛИ ЗАШТИТА: Да ли треба да прекривате своју веб-камеру?
Добра камера је предност мобилног телефона, лаптопа или таблета, али ако се осврнете око себе видећете да је код једног броја корисника она прелепљена украсном налепницом, па чак и обичним селотејпом.
Сваки пети корисник покрива своју веб-камеру због страха од шпијунаже, а на мобилним телефонима то чини око шест одсто корисника, показују истраживања.
Елеганција и функционалност уређаја нарушени су због страха да иза мајушног отвора вреба свевидеће око Великог брата, а открића Едварда Сноудена показала су да тај страх није без основа.
Бивши сарадник америчке безбедносне службе НСА открио је да су британски шпијуни снимили на милионе слика преко веб-камера надзирући дописивање Британаца, Американаца и других преко „Јаху” чета, без обзира на то да ли су обавештајна мета или не. После овог сазнања многи су почели да окрећу ка зиду камеру са монитора десктоп компјутера или да је на неки начин прекривају, док продавци стикера и других „завеса” за камеру на мобилном телефону или таблету задовољно трљају руке, пише "Политика".
Бивши директор технолошког огранка Еф-Би-Аја открио је да амерички федералци шпијунирају осумњичене тако што им претходно убаце вирус у рачунар методом „пецања” (наведу их да кликну на лажни сајт уместо на прави). Малициозни програм омогућава активирање камере на даљину у било ком тренутку па она снима и фотографише чак и кад лампица не сија.
Далеко од тога да само органи реда и закона вире кроз дигиталну шпијунку. Камере на компјутерима и смартфонима често могу да постану ефикасно оруђе сајбер-криминалаца. У порасту је шпијунирање жена на овај начин да би се тако прибављеним снимцима и фотографијама уцењивале или просто понижавале. Хакерима на мети нису само јавне личности. На овај начин могу да украду и поверљиве податке из пословања неке компаније или да приступе финансијским подацима.
Недавно истраживање компанија „Касперски” и „Б2Б интернешенел” показало је да сваки пети корисник покрива своју веб-камеру због страха од шпијунаже, а на мобилним телефонима то чини око шест одсто корисника (није прецизирано да ли обе или само предњу).
У неким земљама, овај број је још већи: 40 одсто испитаника у Кини редовно покрива веб-камеру. Истраживање је показало да је скоро четвртина корисника (24 одсто) потпуно несвесна да је могуће да их неко посматра преко ове камере. Само 44 одсто испитаника је у потпуности свесно претње и признаје да им због ове могућности није нимало пријатно.
Прекривање објектива није међутим најефикаснији метод заштите. Он ће свакако привремено спречити визуелни надзор, али ништа не чини да онемогући прислушкивање преко микрофона уграђеног у веб-камеру, нити спречава пресретање фотографија када корисници укључе своје камере.
У случају смартфона, уколико не постоји софтверска заштита која блокира неовлашћени приступ камери и микрофону, најрадикалнију меру представља вађење батерије телефона у ситуацијама у којима се жели потпуна приватност.
Батеријска лампа једна је од најчешће преузиманих апликација на паметним телефонима. Недавно су амерички стручњаци за безбедност упозорили да свака од 10 најпопуларнијих „мобилних лампи” захтева приступ поверљивим подацима и заправо може да контролише и мења подешавања у телефону. Подаци се потом шаљу фирмама за истраживање тржишта и оглашавање које прате навике потрошача.
Ризик није ограничен само на ову апликацију већ и на многе друге бесплатне. Неки од савета стручњака из компаније „Снупвол” јесу да се пре преузимања апликације пажљиво проуче захтеви за приступ подацима. Ако су нелогични, на пример, да батеријска лампа тражи приступ локацији и контактима, требало би потражити неку мање инвазивну. Општа препорука је да се искључи ГПС на смартфону ако се не користи навигација и да се угаси блутут јер је то протокол који се лако хакује.
Погледајте и:
