"МОЈ ВЛАДИМИРЕ...": Писмо мајке мртвом сину који је страдао у паклу кошара (ВИДЕО)

Од септембра 1998. до 10. априла 1999. око 200 младих војника је бранило границу наше земље са Албанијом, на караули Кошаре. Бранили су је од припадника УЧК, терориста који су упадали у СРЈ као организоване терористичке групе, потпомогнуте дејствовањем НАТО.

ПАКАО КОШАРА: Српски Термопил са којег је одбијена инвазија ОВК и НАТО пакта (ВИДЕО)

Владимир Радоичић из Београда имао је само 19 година када су га убили терористи код граничног камена на граници СРЈ и Албаније. Послат је на Косово и Метохију након само два и по месеца обуке.

Владимир се јавио мајци дан пре него што је погинуо. Убили су га сутрадан, у девет и петнаест ујутру. То је било његово прво и псоледње јављање мајци. Сахранила га је 3. октобра. 

Од тада је прошло 18 година.

Мајка Владимира Радоичића писала је писмо мртвом сину.

"Мој Владимире,

Године су прошле од дана твоје погбије и морам признати да сам полако дигла руке од многих ствари. Временом сам прихватила чињеницу да те више нема. Нисам се још помирила, али сам прихватила твоју смрт. И то је неки напредак, зар не?

НАДЈАЧАНИ ШЕСТ СТОТИНА ПУТА: Како смо се бранили од агресије НАТО пакта (ВИДЕО)

Држава и војска су се одрекли тебе и твојих другова. То посебно боли нас мајке које ћемо умрети чекајући да нам се из војске вратите. Ипак, оно што највише погађа наш народ јесте да су се они одрекли и Косова... Тог судбоносног Косова које ми те узело. Жеља ми је да видим то место, да се на њему поклоним и да запалим свећу. Да пешке прођем пут од Карауле до места моје и воје голготе. Да на том месту подигнем спомен плочу јер једино она и смао она може бити међаш између нас и њих. Како време пролази све мање наде има у мени да ћу жељу испунити.

Твоја мајка"