ПОЕЗИЈА ШЕРБЕЏИЈЕ: "Немир је моја судбина, ово вријеме успорава сате"

Раде Шербеџија је хрватски и српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и музичар, који је остварио запажене улоге у холивудским филмовима.

Раде је познат и по читању поезије и позоришним представама.

Ово су најлепши стихови познатог уметника:

• Ако ме сретнеш негдје у градовима страним, по којима се мувам у последње вријеме, сретни ме као да ме срећеш први пут. Нисмо ли се ми већ негдје видјели? Кажи и заборави...
• Још ноћас драга, њежност стара говори... То траже луку мојих снова бродови
• Да ли знаш, и ја сам некада имао град, улице, драга лица у дворишту, под кестеном стол, некада...
• Она сједи сто преко пута мене и смјеши ми се или ми се смије, та дјевојка са очима које приписујем топлини дјетињства
• Немир је моја судбина, ово вријеме успорава сате. Додирујем ти заспале очи, чувам твој сан. Ти си задњи стих на мојој плочи
• Била је, знаш, у нашем граду и једна мала с' пјегама, ми смо, као, били у некој шеми. Ма, ајде, врага шеми, знаш оно, били смо до грла, једно у друго заљубљени
• Американски филмови, ко ће вам ухватит краја! А ми овдје живимо источно од раја!
• Дуго је припремано наше познанство и онда, случајно, уз врућу ракију и са свега неколико реченица, лоше прикривена зеља, твој је начин госпође и образи сељанке, простакушо и племкињо моја
• Палим последњу цигарету на великом тргу мога града, и сјена велике катедрале пада ми пред ноге, показујући ми пут 
• И тебе сад љубим по навици, дете, као што сам многе љубио, болећив, зато успут, ко што палим цигарете,  говорим и шапућем заљубљене речи
• Луција, испричаћу ти једну причу, Луција, једноставну, као кад се плоча снима. Луција, тако си крхка и мала,  кћер би ми могла бити, у мене је јесен упловила
• Снијег ће проћи, све ће проћи, моја драга. Наши дани, бурне ноћи, све ће проћи. Твоје очи, бит ће блиједе, твоје косе бит ће сиједе, љепоти ни трага...