Поразите предатора - како ухватити штуку

Она је предатор, повремено канибал, а храни се и лешинама. Тачније, једе све на шта налети у свом лову - рибе, птице, жабе, змије, пацове... Због тога је право задовољство упецати овог ловца - штуку!

Да бисте поразили опасног "непријатеља", потребно је прво да га упознате. Европска штука која се налази у готово свим српским рекама, језерима, каналима и барама је грабљивица. Она не ужива у лову, важан јој је само улов. Напада на препад, скривена иза грана, трске, срушених стабала, гребена или стена (ту је и треба ловити). Стапа се с околином у чему јој помаже њено издужено, хидродинамично тело. Воли таму. Напади су јој по принципу "блицкрига" јер јој је почетна брзина јуриша огромна - око 10 метара у секунди.

Штука хвата плен с бока, умирује га, и затим га гута почевши од главе. У том премештању неретко губи плен, а потом ретко кад поново креће у лов. Омиљена ловина су јој болесне и повређене рибе - да се много не мучи! У савладавању плена помажу јој око 700 оштрих зуба, а може да прогута рибу скоро њене величине! Зубе мења у периоду мреста, када се слабије храни, а слабије и лови - од фебруара до априла. Најбоље је пецати од краја лета до пролећа (јесен је савршена), а минимална ловна дужина је 40 цм.

Вид јој је изузетно развијен - зато су шарене и светлуцаве варалице за пецање штуке. Мирисом осећа повређене рибе, а чулом додира осећа вибрације на које се алаво залеће.

Штука се пеца на живог, али и мртвог кедера, вараличарењем и мушичарењем. Најбоља места за рибарење су плитки заливи где она чека плен у заседи. Удица се обично забацује уз обалу, али штука иде и у дубину и то поготово већи примерци.

Варалице погодне за лов штуке су оне које праве добру вибрацију: лептири, кашике, шедови, твистери, воблери...

Када штука загризе не треба одмах контрирати, управо због чињенице да она тек треба да преокрене плен. Зато је боље закаснити са контром, него пожурити. Потом је лагано треба извлачити на обалу.