После Берлинског, ничу неки нови зидови
Саудијска Арабија завршила је протеклог викенда изградњу бетонске ограде која се протеже дуж 900 километара границе с Ираком. Бетонска ограда с пет слојева изграђена је како би се Саудијска Арабија боље заштитила од илегалног уласка људи, оружја и робе.
Ограда је опремљена инфрацрвеним камерама, осматрачницама и има 50 радара. Саудијска власт страхује од екстремиста из Исламске државе, као и од повратка младих саудијских џихадиста из Сирије.
Исламисте делом подржава Катар, историјски и економски непријатељ Саудијске Арабије, а Исламска држава је раније најављивала да жели да дестабилизује то сунитског краљевство. Саудијска Арабија планира да бетонску ограду изгради дуж свих својих граница од 9.000 километара.
Саудијска Арабија- рај за имигранте
На четвртом месту листе најпожељнијих земаља за емигрирање је Саудијска Арабија, с 9,1 милион имиграната, који чине трећину популације земље. Само од 2010. до 2013. године, број имиграната се повећао за 24,3 посто. Од 2011. влада је почела да предузима мере за смањење имиграције.
Саудијска Арабија је од почетка године увела строжи режим према илегалниним мигрантима. .Само мали део њих су квалификовани менаџери, лекари или инжењери. Остали долазе из Индије, Непала, Филипина и других азијских и афричких земља и немају квалификације. Влада у Ријаду је ради боље контроле странаца у ултраконзервативном краљевству наредила илегалним усељеницима да се и званично пријаве или да напусте земљу. Око милион миграната је до почетка новембра спаковало кофере и напустило земљу. Многи су остали – без ваљаних докумената. Полиција такве особе хапси у рацијама и одводи у центре из којих присилно буду враћени у земље порекла. У тим рацијама долази до насиља и сукоба. Мохамед Сабах Шек Саид из Етиопије се жали да се према усељеницима оштро не односи само полиција: “тзв Шебаби – наоружани млади саудијски гангстери – отимају од људи све што имају”.
Кафала систем
Чак и када се једном домогну Саудијске Арабије то не значи да им је останак загарантован. Кафала систем подразумева да спонзори истовремено у потпуности контролишу упосленике тако што им задржавају пасоше. Послодави тако могу диктирати колика ће бити плата радницима и какви ће бити услови рада и становања. Осим тога, радник из иностранства без одобрења послодавца нема могућност мењања посла и остаје у безизлазној ситуацији.
Зид Смрти: Граница САД- Мексико
Многе земље су већ прибегле ограђивању својих територија. Операција Чувар, деведестих година је требало да сузбије нелегалне миграције у Сан Дијегу, а настављена је у Калифорнији. Челичне табле, које је војска користила у Вијетнаму. Људи су на челичним таблама исецали рупе, или су их прескакали, али је зид зауставио проток аутомобила и камионета, и означио физичку границу између севера и југа. Број нелегалних преласка нагло је опао у подручју око Ел Паса на истоку и Сан Дијега на западу, што је оставило широки отворени простор између те две тачке. Многи Латиноамериканци били су спремни да окушају срећу. У том периоду, пролаз кроз ову дивљину није био једина опција за мигранте, али ствари су се одвијале великом брзином, и конгрес је 2006. изгласао Закон о сигурној огради, који је прописивао подизање 1.100 км баријера: није се радило о зиду, већ о неколико баријера уз делове границе.
Челичном оградом против Сиријаца
Бугарска је подигла челичну ограду од бодљикаве жице на делу границе са Турском. Поред тога, Бугарска је и убрзала одлучивање о захтевима и побољшала услове за избеглице. Ова земља, најсиромашнија у ЕУ, уједно је и земља која треба Унију да заштити од прилива илегалних имиграната будући да се налази на спољној граници ЕУ. Ограда је висока три метра и протеже се на 30 километара најмање видљивог дела границе са Турском, која је дугачка 274 километара.
Бугарска, најсиромашнија земља ЕУ, прошле године је била затрпана изнеглицама, будући да их је дошло 11.000, односно 10 пута више од годишњег просека. Већина од њих бежала је од грађанског рата у Сирији.
Авганистанско-иранска граница
Гранични прелази између Авганистана и Ирана су Ислам Кала у провинцији Херат и Зарањ у провинцији Нимроз. Јужна авганистанска граница са Ираном је раније била изузетно проходна, а већина миграција била је усмерена у том правцу. Граница у том делу је речна и релативно лако се прелазила. Откако је у тамо подигнут зид дуг 147 км, прелазак границе је много тежи, али није немогућ; Авганистанци копају тунеле испод зида.
Мелија, Сеута
Шпанија је уложила више од тридесет милиона евра у изградњу ограде око Мелиље и Сеуте, својих двеју енклава на граници са Мароком, у северном делу Африке, које су једине копнене границе између Европе и Африке. Чинило се да је неко време овај зид функционисао, али су временом, упркос огради, мигранти почели да улазе на територију енклава. Било прескакањем, било поморским путем. Тако се годишње утопи по неким проценама и преко 3.000 људи.
Израел
Израелска баријера на Западној обали подигнута је дуж Западне обале и унутар ње. Представља ограду допуњену рововима и баријерама формираним од оклопних возила, а окружена је у просеку 60 метара широком забрањеном зоном и осам метара високим бетонским зидом. Израел тврди да је ограда неопходна ради заштите од палестинских терориста.
Паралела са Берлинским зидом?
Берлински зид првобитно изграђен 1961, а срушен у недељама након 9. новембра 1989, је био најпознатији део Источнонемачког пограничног система и симбол Хладног рата. Био је део Гвоздене завесе. Зид је саграђен са намером да се заустави одлив радника и економски биланс који је био повезан са дневном миграцијом великог броја професионалних и квалификованих радника између Источног и Западног Берлина, и бекства која су имала политичке и економске последице по Источни блок. Он је ефикасно смањио емиграцију са 2,5 милиона између 1949. и 1962. на 5.000 између 1962. и 1989. године. У том смислу се може повући паралела са чувеним Зидом смрти у Мексику. САД покушава да ограничи долазак миграната сматрајући да они доносе само сиромаштво, а да не доприносе. У том смислу се може повући паралела.
Али суштинска разлика која дели ова два зида је идеологија. Берлински зид је раздвајао два система- капитализам и социјализам, док Мексиканци покушавају да се домогну обећаног капитализма. Напуштају онај у Мексику за амерички сан. Мотиви су исти само су услови другачији.