Ову девојчицу је мајка као бебу оставила у кутији и сада са 44 године за њу има САМО ЈЕДНУ ПОРУКУ

''Tadašnja полиција је записала да сам била умотана у ћебенце и да сам била здрава. Нашла ме је жена пред својим вратима у Загребу која је десет година раније усвојила једну девојчицу. Није могла да ме узме, па су ме сместили у Дечји дом у Назоровој улици у Загребу'', каже своју животну причу Весна Халаук (44) која живи у Копривничким Брегима.

Откад зна за себе, трага за својим коренима и тек је недавно дошла до документа који је потврдио њене најгоре слутње - да ју је мајка оставила док је била новорођенче.

Весну је жена нашла 27. октобра 1971. око 19.10 сати у Цветном насељу у Загребу. Назвала је полицију и обавестила како је нашла девојчицу стару само десетак дана пред својим вратима.

''У извештају стоји да је на сличан начин већ нашла девојчицу коју је потом усвојила. Мислим да то није случајност него да је та девојчица, старија од мене десет година, можда моја сестра. Не верујем у случајност да су две различите жене оставиле децу пред вратима исте особе'', каже Весна.

И у полицијском извештају стоји да претпостављају да мајка остављеног детета вероватно познаје госпођу којој је на прагу оставила новорођенче.

Након неколико година у дому, Весну је усвојила Анђела Шопар. Имала је четири године и код Анђеле је прославила свој први рођендан. Док није кренула у школу, Весна је мислила како је њена кћи. А онда су у првом разреду деца почела да јој се ругају и добацују како она нема мајку.

"Ја сам својој биолошкој мајци све опростила''

''Ужасно сам се осећала. Додуше, имала сам и друго презиме и звала сам се Хорват, а не Шопар, што ме мало чудило'', говори Анђела, бирајући лепе речи о жени која је усвојила, а која је умрла пре 22 године.

''Живот је такав да ваља праштати. Ја сам својој биолошкој мајци све опростила. Само би желела сазнати ко је. Посебно од кад сам и ја мајка и знам да није одлуку лако донела. Верујем да су је страшне околности на то присилиле и зато још више чезнем за њом'', казала је Весна Халаук за 24.хр која се 1991. удала за Јосипа и пронашла свој животни смисао.

Весну више од свега мучи ко ју је и зашто оставио, онако малену и беспомоћну на туђем кућном прагу и не одустаје од проналажења своје мајке.