ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА МЛАДИЋА КОГА СУ НА СМРТ ПРЕТУКЛИ: Све мислимо појавиће се на вратима насмејан
- Лекар на Ургентном ми је рекао да никада није видео да су некога толико пребили да су му сви органи оштећени - прича сестра Јелена.
- Да ме је син питао где да изађе, рекла бих му "иди тамо где има обезбеђење, они ће те чувати - почиње причу Мирјана Вукић, мајка Слободана Вукића (30), којег је 23. децембра претукло обезбеђење клуба "Тилт", а он после 16 дана преминуо у болници, баш на Божић.
- Преживљавамо драму и не дао је Бог никоме. Две недеље агоније док је био у коми и наде да ће се ипак опоравити - прича мајка Мирјана и додаје: - Ноћима нисмо спавали. Чак и вест да му се стање не погоршава знала је да нам да неку наду и мир. На крају, Бог га узе на Божић. И тад, а и сад кад смо га сахранили, јутра су нам најтежа. Све мислимо појавиће се на вратима насмејан.
Преживели рат, скућили се, а онда...
Слободанови родитељи Мирјана и Милосав и сестра Јелена кажу да су још 1991. године побегли од рата из Славоније, скућили се у Београду, а онда доживели да им син овде настрада.
ЗВЕРСКИ: Сви органи му били оштећени
- Зверски је претучен. Више људи га је ударало у главу, а лекар на Ургентном ми је рекао да никада није видео да су некога толико пребили да су му сви органи оштећени - укључује се у причу сестра Јелена.
- Њега не можемо вратити, али желимо само да они што су га тако сурово пребили не прођу некажњено - додаје отац Милосав.
- Том лудилу мора да се стане на крај и таквој врсти обезбеђења.
Како је дошло до кобне туче?
Слободан је те ноћи са двојицом пријатеља отишао у провод у клуб "Тилт". Први пут је био у њему, а његова мајка каже да скоро никада није ни излазио на таква места, јер је волео кафану и тамбуру.
- Дошли смо око пола један после поноћи и задржали смо се око два и по сата - прича Слободанов пријатељ М. Б., који је те ноћи био са њим.
- Пили смо, ђускали, били раздрагани. Он је чак ишао и давао новац ди-џеју. У једном тренутку случајно смо просули наше пиће. Нисмо чак ни чаше поломили, и дошло је њих пет из обезбеђења, а једног смо чак и познавали. Рекао сам да хоћемо да идемо и замолио их да ми помогну да изведемо Слободана. Ја сам изашао мало пре њих, а они су вукли Слободана. Кад су га извели напоље, цурила му је крв из носа, усна му је била расечена и имао је подливе испод ока. Они су га ударали док су г мо, ђускали, били раздрагани. Он је чак ишао и давао новац ди-џеју. У једном тренутку случајно смо просули наше па изводили.
Био професионални возач и ретко је пио
Сестра Јелена каже да је Слободан био професионални возач камиона и да је због тога ретко пио, само кад не ради.
- Зато му је врло мало требало да се напије, али се то није често дешавало - прича Јелена док показује његове слике поређане на комоди.
- Био је каратиста, радио је и као каскадер и волео је песме о Дунаву.
М. Б. прича да је напољу Слободан викао: "Ко ме је ударио, ко ме је ударио?"
- Покушавао сам да га смирим, али су тада поново изашла двојица из обезбеђења и један га је ногом шутнуо у стомак и изгледа да му је тад поцепао слезину, а други га је песницом ударио у главу - наставља причу пријатељ.
- Сручио се на земљу. Покушавао сам да га подигнем, а тад је дошао тај што га је ударао и питао треба ли да ми помогне. Звао сам полицију, а дошла је и Хитна. Слободан је тад био свестан, чак је и сам ушао у амбулантна кола.
Породица каже да је у Ургентном оперисан, а после су му рађене реанимације плућа и срца. Позлило му је и пао је у кому. Из ње се није пробудио.