ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ДЕВОЈКЕ ИЗ БОСНЕ: "Терао ме је да га зовем ГОСПОДАРУ и давао ми да пијем његов УРИН"
“Мој супруг је алкохоличар. Злостављао ме на све начине. Тукао је и мене и децу. Затварао нас је у кућу“, почиње своју исповест Рената која се сада налази у сигурној кући.
“Бојала сам се. Када би ми остале маснице по лицу, затворио би ме у кућу. Обоје смо из Босне, он је Хрват, ја сам Муслиманка. Након годину дана везе затруднела сам и родила нашег првог сина Марка“, каже Рената која има 36 година за телеграм.хр.
Из Босне су се преселили за Хрватску и она је тада остала без посла, али се ипак сналазила. Са најстаријим сином је скупљала флаше и продавала.
“Цепали смо и дрва за новац по цео дан, а онда он дође и узме све паре. Ето како сам живела с њим. Мени није давао ништа, ни за пелене ни за децу. Некако сам се сналазила захваљујући својим другарицама и мајци. Ни за улошке ми није дао. Кад сам имала менструацију, секла сам неке крпе уместо уложака. Њему је била душевна храна да ме плаши и уцењује. Истукао би ме, ја бих лежала у локви крви, а он би ми изнад главе махао мобилним и урлао: 'Хоћеш полицију? Хааа, не смеш, ти си странац, децу ће ти узети!' Плашио ме стално да ће ме полиција ухапсити и протерати из Хрватске, да ћу остати без деце. Ако ме не би плашио протеривањем, рекао би ми: 'узми ти два сина, а два остави мени'“, прича ова несрећна жена.
"Избио ми је све зубе!"
Рената је испричала да је док је била са мужем изгледала као баба од 80 година и да је тукао и њу и њену децу.
“У тих 11 година избио ми је све зубе. Вређао ме, говорио да сам глупача. Тукао нас је летвама, металним ногама од столице. Једном је, не знам одакле, дошао с бичем и истукао нашег најстаријег сина. Он и данас има ожиљке по леђима. Алан, наш други син је муцао. Њему је ударао шамаре по 15 минута и то из чиста мира. Чим смо отишли од куће Алан је престао да муцати... Деца су дуго била и без здравствене заштите, плаћала сам сваки одлазак код лекара. Једном ми је најмлађи син завршио у болници, због астме. Била сам с њим, сва плава у лицу“, прича она и додаје да јој је докторка дечака рекла како је њен супруг долазио и драо се на медицинске сестре и да јој такав човек не треба.
Ипак, она није тада није знала да постоје сигурне куће где може да пронађе уточиште:
“Тада нисам имала појма ни да постоје сигурне куће. Када сам га упознала био је фин, а ево какав је манијак био уствари: Знао је да се помокри у чашу и натера ме да то попијем. Терао ме је да му говорим: “Да, господару.” У то последње време Марко, Дамир и ја спавали смо у одећи, јер нисмо знали када ће нас истерати из куће“, прича она.
Побегла је од куће са децом када је један дан од сина Марка добила позив у ком јој је рекао да ће се убити. Он је тада имао само 14 година. Тада је смогла снаге отишла у полицију и пријавила мужа ког су одмах ухапсили. Она је са децом отишла у сигурну кућу и тако спречила трагедију.
