Представљена књига "Руски некропољ у Београду"

Књига у издању Фондације за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Србији "Руски некропољ" објављена је у оквиру пројекта обнављања руског гробља у Београду, највећег руског гробља ван Русије и првог на чијој је обнови ова земља радила.

"За нашу земљу је овај пројекат јако значајан јер је почетак враћања незаслужено заборављених фрагмената њене историје, Први светски рат у Русији много година је био фактички заборављен, руска историографија га је сматрала неправедним, империјалистичким рекао је руководилац "Росотрудничества", државне агенције Руске Федерације за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу Константин Косачов који је и председник Савета Фондације "Руски некропољ у Београду".

У години када обележавамо стогодишњицу почетка Првог светског рата дошло је време за историјско враћање дугова, дугова сећања на руске људе пале за своју земљу и своју браћу у Европи, истакао је Косачов и додао да се обнова Руског гробља у Београду и објављивање књиге остварује под патронатом државе и да је иницијатива потекла од председника Владимира Путина лично.

Пројекат су реализовали руски и српски стручњаци, историчари, научници, професори и академици уз помоћ влада Русије и Србије, цркве, бројних донатора, великих компанија али и појединаца, почео је пре две године и завршен је управо на стогодишњицу почетка Првог светског рата.

Обновљено је Руско гробље у Београду на коме почивају руски војници који су се у Првом светском рату борили за слободу Србије, као и руски имигранти који су пред Октобарском револуцијом 1917. године уточиште нашли у Србији и објављена је књига као трајно сведочанство на историју огромног пријатељства руског и српског народа, рекао је председник Одбора за социјалну политику Савета Федерације Русије Валериј Рјазанскиј, председник Управног одбора Фондације "Руски некропољ у Београду".

Председник Фондације "Руски некропољ у Београду" др Ненад Поповић подсетио је да на споменику Руске славе, подигнутом 1935.године на Руском некропољу у Београду стоји уклесано "Храбро палој браћи Русима при одбрани Београда, на Солунском фронту и осталој територији Краљевине Југославије 1914-1918".

Поповић је додао да поред више хиљада војника руске царске армије који су дали животе у борби за слободу Србије у првом светском рату, на Руском некропољу у Београду почива и велики број истакнутих личности руске науке, културе, цвет руске интелигенције, који су емигрирали у Србију бежећи од бољшевика.

"Они су најзаслужнији за културно, научно и духовно уздизање српске државе у том периоду, захваљујући њима Београд је по архитектури почео да личи на најлепше европске престонице, Србија данас не би била то што јесте да нисмо имали Краснова, Родзјанка, Острогорског, Кирсанову, Храповицког и многе друге руске интелектуалце који су своја можда најбоља животна дела поклонили Београду и Србији", оценио је Поповић.