ПРЕСТАЛИ ДА ИХ ВРАЋАЈУ: Берлин ублажио прописе о азилу за Сиријце

Тренутно рекордан број миграната покушава да допре до Мађарске из Србије, што представља нову главобољу за регионалне лидере, који ће се ове недеље састати на самиту којим ће доминирати питање најтеже европске кризе с мигрантима још од Другог светског рата.

Немачка је саопштила како је престала да враћа тражиоце азила из Сирије у прву луку пристизања у ЕУ, чиме је постала прва чланица Уније која је поједноставила процес апликације за визу за оне који су побегли од бруталног грађанског рата.

Истичући како се "Европа нашла у ситуацији која је није достојна", немачка канцеларка Ангела Меркел се заложила за дијалог међу чланицама ЕУ о томе како да на фер начин распореде избеглице међу собом.

Наташа Берто, портпаролка Европске комисије је изјавила како потез Немачке "представља признање чињенице да се не могу државе чланице са спољних граница ЕУ оставити да се саме баве великим бројем тражилаца азила".

Према тзв. "прописима из Даблина", од прве земље Уније у коју тражилац азила стигне се обично очекује да одлучи о његовом захтеву.

Према тим прописима највећем притиску захтева за азил биле би изложене Грчка или Италија, на чије обале стижу хиљаде људи после ризичне пловидбе Медитераном.

На удару је и Мађарска, још једна земља на спољној граници ЕУ, која покушава да се заштити од миграната подизањем ограде од бодљикаве жице.

Готово 2.100 људи, највећи број за један дан, је у понедељак прешло из Србије у Мађарску код града Реске - односно на једном од ретких делова границе на којем још нема ограде.

Они су део групе од 7.000 миграната, чије тегобно путовање ка ЕУ је прошле недеље привремено блокирано када је Македонија прогласила ванредно стање и током три дана затворила границу према Грчкој да би зауставила огроман прилив људи.

Агенција УН за избеглице је изнела очекивање да се број избеглица који пролазе кроз Македонију наредних дана удвостручити на 3.000 дневно. Агенција је такође упозорила на погоршање ситуације у Грчкој и Италији. Број миграната који је од почетка текуће године доспео до обала те две земље се приближава цифри од 300.000.

Од почетка 2015. смрт у водама Медитерана је већ нашло 2.370 миграната, што превазилази број страдалих у целој 2014, подаци су Међународне организације за миграције.

УН су позвале Европу да "успостави кохерентну и свеобухватну миграциону политику базирану на поштовању људских права".

"Немојмо се претварати да оно што ЕУ и њене чланице чине функционише", истиче Франсоа Крепо, специјални известилац УН за права миграната.

Његов коментар долази у тренутку кад Британија најављује строге нове мере против радника нелегалних миграната. Према њима би они који у Енглеској и Велсу буду ухваћени да раде без дозволе могли да буду осуђени на казну затвора до шест месеци.

Криза око миграната ће доминирати и самитом лидера Западног Балкана у Бечу у четвртак, којем ће присуствовати и немачка канцеларка Ангела Меркел. Западни Балкан је тренутно једна од главних рута према ЕУ.

Аустрија, која је северније на том путу, је објавила како ће распоредити више од 500 војника, који би требало да помогну преоптерећеним локалним властима да се изборе са приливом миграната из Мађарске и Италије, док Бугарска шаље војску да би чувала граничне прелазе са Македонијом.

Кључно питање на самиту у Бечу ће бити огроман број грађана балканских земљама, у којима нема конфликата, који су током прошле године тражили азил у ЕУ. Готво половина њих који стигну у Немачку долазе из Албаније или са Косова.