Острва Галапагос и њихове легендарне корњаче

Почетком 17. века, гусари су користили Галапагос као базу за поправку својих бродова и допуњавање својих залиха, пре него што отплове у нападе на Шпанске колоније на јужноамеричких обалама. Главна атракција су биле су, управо, Велике корњаче, које су гусари довлачили на своје бродове и тамо их држали живе и по неколико месеци. Оне су за њих представљале непресушан извор свежег меса.

Од 18. века, многи бродови китоловци, као и трговци крзном, сакупљали су ове корњаче због уља које су оне производиле. Рани посетиоци су их ловили ради исхране, што је довело до драстичног смањења популације Великих корњача, које су се из тог разлога повукле дубље у дивљине Галапагоса.

Нико не може са сигурношћу рећи колико је корњача уловљено током овог периода, али прича се о броју од 100 хиљада. Данас има око 15 хиљада, мање-више, ових корњача.

Галапаго на локалном језику значи ,,седло'', а на шпанском значи корњача. Острва су добила назив по овој речи, али и корњача са тих острва, чији оклоп личи на седло. Тежина галапагос корњаче достиже и до 300 кг. Величина корњача зависи од острва на коме се налазе, јер на острвима која су сиромашнија биљкама и сува, корњаче су мање. 

Једини природни непријатељи ових корњача су дивље свиње, пси и јастреби. Међутим, у условне непријатеље или боље речено, конкуренте, се морају убројати и козе и магарци, који се хране великим количинама хране која је потребна овим корњачама. 

Усамљени Џорџ, корњача са Галапагоса које је угинула 2012. године, био је последњи примерак подврсте корњача са острва Пинта у архипелагу Галапагос. Није познато колико година је имао када је умро, али научници верују да је био стогодишњак - што није много за ове корњаче. Научници жале што није дошло до репродукције и умножавања ове врсте.