МИГРАНТИ "ЗЛАТНА КОКА": Кријумчари врте милионе, плаћање одмах, осим ако знате како...
Мигранти из Западне Африке дају паре унапред, а они из Сирије и Еритреје кад дођу на циљ, али за то користе софистициране методе
Избегличка драма која се одвија око Европе је "златна кока" за кријумчаре људима, којима би се одлучнијим деловањем полиције и војске требало стати на крај, али то је сизифовска борба, оцењује немачки Радио "Дојче веле" (DW) и наводи да је ове године преко 2.400 миграната изгубило живот у покушају да пређу Средоземно море.
"Бројке никад не причају целу причу. Али оне помажу да се схвате димензије. Тако је и са овом бројком: само у јулу ове године 107.500 избеглица прешло је спољне границе Европске уније. То показују статистике Агенције ЕУ за заштиту граница Фронтекс. Већина тих људи су у неком тренутку свог путовања користили услуге кријумчара људи. То нас онда доводи до других бројки: 71 мртав избеглица у камиону на аустријском аутопуту крајем августа, око 500 избеглица са два чамца које су се такође крајем августа утопили пред либијском обалом, око 800 мртвих у бродолому избегличког брода у априлу пред Лампедузом. Укупно је, према наводима УНХЦР-а, ове године преко 2.400 миграната изгубило живот у покушају да пређе Средоземно море", преноси DW.
Зарада кријумчара и до 150 милона евра годишње
Указујући да би се радо желело знати колика је зарада оних који убацују очајне људе у трошне бродиће и затим их препуштају судбини, или их трпају у камионе без довољно ваздуха, DW наводи да о томе колика је та бројка, може само да се нагађа.
"Организација Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) процењује да кријумчари људи у Европи зараде 150 милиона евра годишње. Та бројка сигурно није актуелна с обзиром на ескалацију избегличке кризе. Она се базира на рачуници према којој годишње око 55.000 људи буде прокријумчарено у Европу. Ако би се рачунице УНОДЦ примениле на бројке из јула ове године, онда би се дошло до зараде за кријумчаре у висини од 300 милиона евра - за само месец дана", наводи DW.
Ради се дакле о уносном тржишту и, тржишту, како каже Тјуздеј Реитано из "Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала" (ГИТОЦ), у које је лако убацити се.
Реитано у разговору за DW указује на "повремене кријумчаре" на тунелу у Калеу, који за 1.500 евра поведу једног или два мигранта од Калеа до Довера. Због свега тога чини се да је борба против кријумчарења људи попут борбе против змије којој на месту одрубљене главе израсту три нове, преноси DW.
Михаел Раушенбах, који је у Европолу надлежан за сузбијање организованог криминала, то не оспорава, али инсистира на томе да је важно расветлити царство кријумчарског бизниса.
"Важно је да у Европолу буду централно сакупљене све информације - о кријумчарским бандама и организованом криминалу у земљама из којих мигранти долазе, о транзитним државама, па све до европских држава у које на крају мигранти стигну", наглашава Раушенбах за DW.
На основу тих информација се, објашњава, могу спровести истраге координиране с осталим чланицама ЕУ.
"Ми не желимо да их спроводимо на само једном одређеном месту у ЕУ или ван њега, већ на целом путу, тако да можемо да онеспособимо кријумчаре, ухапсимо оне који повлаче конце и запленимо им финансијска средства", рекао је Раушенбах.
Европол повремено бележи успехе: на пример, разбијање кинеског ланца кријумчара у Шпанији крајем јуна, хапшење више кријумчара људи у Немачкој почетком јула и хапшења 77 члана кријумчарског ланца широм Европе у марту ове године.
Ипак, сви ти успеси делују као кап у мору јер у кријумчарске структуре тешко је продрети. Кријумчари људи раде готово искључиво с људима своје националности, објашњава криминалистички стручњак Реинато.
По правилу, каже, Нигеријци не кријумчаре Сиријце, нити Сиријци кријумчаре Африканце.
Шта је "hawala-banking"?
Огромне новчане трансакције обављају се мимо званичних банкарских система. Преко такозваног "hawala-bankinga" (незванични међународни систем за финансијске трансакције који своје корене вуче из трговине на Блиском и Средњем истоку у раном средњем веку, прим. ред.) стотине хиљада евра могу се пребацивати без икаквих потврда, указује Реитано.
Тако истрага која се заснива на праћењу новчаних трансакција обично води у празно.
Проблем је и то што је уносно тржиште и даље ту. Грађански рат у Сирији тера стотине хиљада људи на бекство у Европу, други беже пред прогоном, трећи се надају да ће бекством у Европу умаћи беди и бесперспективности.
Италијански криминолог Андреа ди Никола врло тачно констатује да је кријумчарење људима тржиште које цвета захваљујући огромној потражњи очајних људи.
У интервјуу за DW, Ди Ницола описује своје сусрете с мигрантима и цитира њихове речи: "Ако останем код куће, умрећу. Само ако се користим услугама кријумчара, имам неку шансу. Знам да тако ризикујем живот, али боље је да умрем у покушају преласка Средоземља, него код куће".
Криминолог Тјуздеј Реинато указује на кључне разлике између различитих рута ка Европи.
Западноафрички мигранти, каже, плаћају за сваку етапу свог путовања одвојено - и унапред: "Зато су они најугроженији - кријумчари већ имају новац у џепу без обзира на то да ли су мигранти стигли на циљ или нису".
Другачије је са избеглицама из Еритреје, а посебно Сирије.
Они су, према речима Реината, развили врло рафиниран систем приликом склапања посла с кријумчарима. Уговорена сума оставља се на неком неутралном месту и кријумчари могу да је подигну тек када мигрант дође на свој циљ - односно на договорену дестинацију.
Сиријски избеглица Ала Худ за DW је исприцао како је то изгледало код њега када се из Турске пребацивао у Грчку.
"Морао сам прво да депонујем новац за пребацивање преко мора у једној мењачници. За то сам платио 1.150 евра. У мењачници онда новац лежи недељу дана пре него што се врати назад мени, или се дозначи посреднику", рекао је Ала Худ.
