Путин је одиграо карту ИСТОК - има ли ЕУ кеца у рукаву?

Уз то, имајући у виду привредно таворење и опадање броја становника није извесно да ли ће потражња за земним гасом у Европи заиста расти наредних година у тој мери да не би могла да буде задовољена постојећим гасоводима, каже Душан Рељић, шеф представништва немачког Института за међународну политику и сигурност у Бриселу.

"Потражња за енергијом најбрже расте у Азији, првенствено у Кини, с којом Русија тренутно нема политичких тешкоћа, тако да се Москва окреће према истоку", оцењује Рељић, одговарајући на питање о поруци Владимира Путина, председника Руске Федерације, да од Јужног тока нема ништа.

На питање у какву позицију Србија долази због такве одлуке, Рељић каже да она није гора него што је до сада била - нема основе да се очекује да би могла нагло да расте потражња за енергијом јер индустријска производња у Србији и на простору целе бивше Југославије малтене сигурно неће расти наредних година, а становништво , опада и у југоисточној Европи, пише Данас.

"Можда ће крах планова за изградњу Јужног тока подстаћи власти да унапреде енергетску ефикасност, то јест да подстакну штедљивије и паметније коришћење постојећих извора. Србија и цео регион знатан део својих потреба могу да задовоље развојем обновљивих извора енергије (ветар, вода, сунце, биомаса, итд.). За таква постројења могу да се нађу страни улагачи", наводи он.

На питање како се у светлу најновијих догађаја може тумачити приватизација НИС, Рељић каже да НИС данас спада међу најуноснија предузећа у Србији која у великој мери преко пореза пуни државни буџет.

"Да ли би под управом неког другог власника НИС био успешнији може само да се нагађа и од таквих расправа сада нема користи", сматра он.

Прочитајте: Како Њујорк Тајмс тумачи Путинову одлуку о Јужном току

Све вести о Јужном току погледајте кликом овде.