Путин: Мислили су да ће се Русија распасти 1999. године, одлучио сам да идемо до краја
МОСКВА - Тероризам на Северном Кавказу 1999. године довео је Русију на ивицу распада и многи светски лидери били су уверени да ће Русија престати да постоји у тадашњем облику, изјавио је руски председник Владимир Путин у интервјуу за емитовани филм "Председник" на ТВ "Русија 1", посвећен 15. годишњици почетка његовог првог мандата на месту шефа државе.
"Одлучио сам: нема другог избора већ да се иде до краја. Није било могуће учинити ништа друго осим гушења тог тероризма, није био могућ договор", рекао је Путин и додао: "Одлично се сећам и мислим да сам већ говорио о томе, да сам као директор Федералне службе безбедности (ФСБ) читао различите оперативне документе, између осталог и пресретнуту преписку међународних терориста, који су писали ''Sada је јединствен историјски случај - имамо могућност да откинемо Кавказ од Русије - сад или никад".
Према његовим речима, руководству Русије тада је било јасно да, уколико не буде контроле над ситуацијом, неће бити више шансе за очување земље, пренела је агенција РИА Новости.
"У том тренутку практично су сви, осим нас можда, јер се обичан грађанин није много упуштао у детаље, а није ни схватао шта се дешава, већ за себе одлучили да Русија престаје да постоји у садашњем облику. Питање је било само када ће се то десити и какве ће бити последице, будући да је то велика нуклеарна држава", казао је Путин.
Путин је први пут на место шефа државе ступио 2000. године као вршилац дужности, по оставци Бориса Јељцина, да би у марту те године био изабран за председника. У обраћању емитованом 31. децембра уочи Нове године, Јељцин је саопштио да подноси оставку "не због здравља, већ због свеукупних проблема", тражећи опроштај од грађана Русије. После четири године на редовним изборима Путин је реизабран, а од 2008. до 2012. био је на челу владе, да би марта 2012. године поново победио на председничким изборима и 7. маја преузео дужност.
"Тог тренутка нисам могао да одлучујем. Морао сам реално тиме да се бавим, али нисам имао комплетна овлашћења. Било је јасно колико је велика та одговорност. Само сам се једно питао -ако не успем да ствар доведем до краја, шта чинити, како даље живети", казао је Путин.
Руски председник је рекао да су руске специјалне службе у једној прилици регистровале директне контакте екстремиста са Северног Кавказа и представника специјалних служби САД у Азербејџану и "чак помагали са транспортом", као и да је упозорио САД на контакте са терористима, али да оне нису послушале.
"Рекао сам тадашњем председнику САД и он ми је одговорио - извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моји потчињени, шефови ФСБ добили су од колега из Вашингтона писмо: ''Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русији. Сматрамо да имамо право да то радимо, и радићемо то убудуће", рекао је Путин.
"Никада и нигде не треба чак ни покушавати употребљавати терористе да би решили своје тренутне политичке или чак геополитичке задатке, када их подржите на једном месту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити по оном ко их је јуче подржавао", казао је Путин.
"Неко је тамо, посебно у специјалним службама западних земаља, сматрао да ће им, ако неко иде на дестабилизацију њиховог главног геополитичког супарника, а таква је, како сада схватамо, у њиховој свести увек била Русија, то у целини бити од користи. Испоставило се као погрешно", рекао је Путин.
Према његовим речима, западне земље је после распада С С СР-а требало да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да је неопходно да се они уважавају.
Истичући да су Совјети гајили илузије о укидају идеолошких разлика са западним земљама, Путин је рекао да је "потребно уважавање у међусобним односима, тражење равнотеже и узајамно прихватљивих решења".
У документарцу је шеф председничке администрације Сергеј Иванов, који је тада био секретар националног Савета за безбедност, рекао да је Путин одлучио да откаже маневре стратешких нуклеарних снага планираних за 12. септембар 2001, не желећи да јача напетост у, и без тога, компликовану ситуацију за САД, после терористичких напада 11. септембра.
"У том тренутку вођене су активне борбе, а терористе, укључујући оне из многих земаља света, који су тамо ратовали, Американци су називали ''борцима за слободу'', и у крајњем случају ''побуњеницима''", подсетио је Иванов.
Путин је у филму "Председник" рекао и под каквим је притиском био 1999. године као премијер и сагласио се са аутором интервјуа да је те године земљом фактички управљала група олигарха.
"Неки од њих, када сам био председник владе и када је (тадашњи председник Русије Борис) Јељцин саопштио да ћу се кандидовати за председника, дошли су код мене у кабинет у Бели дом, сели преко пута и рекли: дакле, ви схватате да овде никада нећете бити председник. Кажем: па, видећемо", казао је Путин, не наводећи конкретно како је успео да заузда олигархе. "На различите начине, различитим средствима", казао је кратко.
Путин је терористичке акте у Беслану и позоришту на Дубровки назвао најтежим тренуцима рада на челу државе.
"Ако питате за трагичне (догађаје), то је најтеже што је наш народ у целини морао да прође", рекао је руски председник говорећи о догађајима из 2004. у школи у Северној Осетији када је погинуло 335 особа од којих 186 ђака-талаца и у московском позоришту 2002. године, када је по званичним подацима погинуло 130 талаца.
Путин је рекао и да није изгубио везе са реалношћу и да сасвим може да замисли живот без дужности председника. Према његовим речима, за шефа државе изузетно је важно да задржи везу са обичним људима.
"За човека који се бави тим послом, који ја радим данас и током претходних година, ипак је та веза и осећај припадности обичним људима оно што је изузетно важно и веома помаже у раду", казао је Путин.
Путин је у интервјуу рекао да комуницира са становништвом не зато што му требају алтернативни извори информација, већ зато што се осећа делом народа.
"Не треба то да тражим, ја то све имам, чак и не знам због чега. Једноставно, осећам се делом наше земље, делом народа", рекао је председник Русије, који редовно одржава "Директну линију" и одговара на питања грађана, а са њима комуницира често и приликом посете регионима.
