ПАОЛО МАЛДИНИ СРПСКОГ ФУДБАЛА: 100 утакмица за један клуб, а нису "вечити"

Сан сваког младог фудбалера је да у каријери остави траг у неком од клубова за које наступа. Већина њих сања своје име на страницама историје Црвене звезде или Партизана, али има и оних чија имена остају златним словима уписани и у другим на папиру „мањим“ клубовима. Један од таквих играча је дефанзивац Рада, Никола Распоповић који је против ОФК Београда одиграо свој стоти меч у дресу „грађевинара“.

- Добро се сећам утакмице против Смедерева, мог дебитантског наступа код тренера Марка Николића. Ушао сам свега пар минута, али срце ми је било испуњено. Већ следеће коло играли смо против Партизана и ту му је тренер указао поверење ставивши да играм од старта. Излазак на терен, поглед на пуне трибине на Бањици, тад за мене најлепши осећај, осећај испуњености и корак за који сам се кроз омладинску сколу дуго година спремао. После тога утакмице су се ређале, дуго сам чекао своју прилику, било је доста старијих играча а у то време се "знала хијарархија". Пуно крви и зноја на тренинзима и утакмицама, правде и неправде, успона и падова … У том периоду форма ми је била нестабилна. Стекао сам реноме борца на терену, волео сам и поштовао свој посао, клуб и саиграче на терену, увек сам био спреман да за те ствари "погинем" и дам све од себе – рекао је Распоповић за Србију Данас.

- Ређале су се добре игре, побеђивали смо и клуб је стекао добру репутацију, награда за то су квалификације за Лигу Европе. То је било лепо доба за клуб. После одласка Николића много тога се променило. Затим се догодио лом ноге, мој највећи пад. Повреда у припремном периоду, али вратио сам се релативно брзо и одиграо пар утакмица у тој полусезони. Потом је дошло до смене управе, очигледно да су неке ствари требале да се промене. Кренуло се од неке нове нуле, што је доста утицало на играче. Остао сам једини играч из дебитантског периода и доба Лиге Европе. Некада сам се запитао, али никада нисам сумњао у себе и своје квалитете. Сезона за заборав, лоши резултати, конфузија у клубу, чарке, свађе ... Обезбеђен је опстанак на велико срце играча који нису провели много времена у клубу а дали су сваки део себе – присећа се Распоповић.

- Нова сезона, тренер Милан Милановић, освежен играчки кадар са пар добрих играча, одлично се ради, клуб стаје на ноге и исправља грешке претходне управе. Екипа игра добро у пар кола нисмо имали среће, али из мог угла мислим да ће све бити добро. И ево стигох ја до стоте утакмица, много година у клубу, промена много тренера, успона и падова личних и клупских. Захвалио бих се првенствено мојој породици, најближим пријатељима, саиграчима, сваком стручном штабу, управи клуба на лепим гестовима за овај јубилеј и најбољим навијачима у земљи – рекао је Распоповић а потом открио своје жеље и планове за будућност.

- Имам искрену жељу да наставим свој пут негде даље, јер мислим да имам квалитет и да заслужујем тако нешто. Велика ми је част и привилегија да носим дрес Рада и шта год буде у будућности остао у клубу или отишао, Рад ће увек бити моја друга кућа, место где сам упознао и стекао много добрих људи, другара и пријатеља – завршио је причу Распоповић.