РАТ ДОРЋОЛСКИХ КЛАНОВА: Како псују клинци који су мали и за петлиће
ПУЛС ДЕЧЈЕГ АСФАЛТА: "Много се курчите ви за своје године. Старија сам од вас, могу све да вас испребијам - пизда вам материна! Шта је? Бежите? Пичке!"
Нећемо се бавити разматрањем како је и због чега дошло до тога да најмлађи псују попут одраслих - то ћемо оставити аналитичарима и родитељима. А одрасли псују као КОЧИЈАШИ! И то није најстрашније - мисли су им погане, алаве, примитивне, злобне, отимачке... Част изузецима - ако се и та категорија није придружила диносаурусима и неандерталцима.
А деца раде оно што им најбоље иде - УЧЕ. Да кад порасту постану погана, алава, примитивна, злобна и отимачка створења. Није то само код нас, ни свет не заостаје за Србијом. Али ово се дешава НАМА! И СТРАШНО је!
Зато ћемо само констатовати чињенично стање. И управо због тога нећемо цензурисати говор четворо дорћолске деце која су се синоћ предвече посвађала негде на средини Будимске улице, између Бајлонијеве пијаце и Ботаничке баште. Усред Београда, престонице. Нема звездица, "бипова", прећуткивања, улепшавања. Јер, кад вам кроз прозор улете речи једне девојчице: "Иди се јеби с оном твојом куравом мајком, пичка ти материна, смрдљива сисице", ви можете да замислите да се на тротоару свађају неки хулигани који ће се вероватно и потући. Мало може да вас збуни то што су гласови дечји. "На сву срећу", стил говора им је исти као код одраслих, те помислите - то су ти тинејџери-хулигани о чијим "подвизима" читамо у медијима и за које родитељи не знају где су.
Међутим, када размакнете завесу видећете четворо клинаца од којих најстарија девојчица нема више од десет, а питање је да ли најмлађа има више од 3-4! И нису неке распуштене мале барабе о којима нико не води рачуна - то су наизглед фина, негована, добра, вероватно пристојно васпитана деца.
Два на два, брат и сестра на сестру и брата. Дели их само ограда, а пролазници пролазе, чуде се или се праве да не примећују. Баш као и људи из пуне баште оближњег кафића. Баш као и комшије које извиркују кроз прозор. А старији бата одговара супротстављеној старијој девојчици:
"Јеби се ти с твојом мамом", урличе Мирко, зваћемо га тако, као да је на такмичењу за најгласније грло Београда.
"Ти си мушко, дебилчино. То је твој посао. Иди фукај оне кураве по Дорћолу, мајмуне болесни!", реплицира Невена (њој ћемо тако тепати).
"Да, али си ти смрдљива лезбејка! Марш у пичку материну!" - додаје Мирко уље на ватру.
"Наједи се гована, куртону. Јебем те уста распала. Нека ти се кева штофа са оним курваром из комшилука. Једи говна, баш!" - брани старију сестру Невену, мали Звонко.
"Да се говна једу, ти би већ одавно био поједен!" - има Мирко спремну доскочицу. То је ваљда из обавезне лектире за први основне "Топ 10 одговора на најчешће псовке".
"Немој сад да се залетимо да вас разбијемо к'о мишеве" - прети Невена и са братом се залеће ка "конкурентском клану".
Звонко "хвата штуру", а његова сестрица, она најмлађа - не помера се. Завапила је: "Звонко, не буди пичка, немој да бежиш!" Међутим, када је видела да је враг однео шалу и да од брата види само његов плашт који ландара у бегу, и она побеже.
За њима јурцају "непријатељске трупе" - Невена на челу колоне, ношена точковима ролера. Не посустаје ни мали бата.
"Много се курчите ви за своје године. Старија сам од вас, могу све да вас испребијам - пизда вам материна! Шта је? Бежите? Пичке!", помахнитало се дерња ролерашица и одустаје од потере кад је схватила да је противник сатеран у мишју рупу. "Јебаћу вам ја матер педерску", за нијансу ће тише, необраћајући пажњу на очи и уши околине. А види се да их је свесна!
Не псују то деца и не мисле тако - то псујемо ми и мислимо још горе. Они само помажу ТВ-у, компјутеру, новинама, мајкама, очевима, "ВИП"-овцима, политичарима, касиркама, јавним радницима, згубиданима, "идолима", "узорима" - да се ОДМОРЕ!
Ако вам је тако лакше и лепше, убедите се да се овај догађај никада није десио, нити може да се деси. Да је све измислио један докони новинар зарад пар кликова и лајкова. Ако вам је тако лакше...
Сергеј Комненић