Реци јој ДА!
Ко заправо треба да постави оно чувено питање о лудом камену?
Знамо да су се времена много променила од када су се наше баке и деке забављали. Некако се тада знало, парови скоро да се и нису познавали, доста бракова је чак било уговорено и веома млади су улазили у целу ту причу. Али једно је увек остајало, мушкарци су били ти који су ишли у просидбу (са својим родитељима) и постављали то питање.
Како је време пролазило тако су се мењала и "правила". Парови су били све отворенији и опуштенији једно према другом. Можда се, макар у том погледу, слика да мушкарац мора да буде доминантан у вези, полако изгубила. Данас је сасвим у реду да девојка плаћа пиће или вечеру. То је постало израз равноправности и једнакости. Међутим, све девојке (иако неке не желе то да признају), воле бар минималну дозу романтике.
Знајући ово, поставља се питање из ког разлога се девојке све више опредељују да начине први корак и питају свог партнера да се венчају. Да ли се на то гледа као да је девојка довољно сигурна у себе и своју везу па је из тог разлога одлучила да је време за виши степен? Или можда сматра да је прошло довољно времена а да њен дечко изгледа и не мисли о томе, па једноставно жели да види на чему су.
Како се мушкарац осећа када га девојка запроси? Да ли му је драго што та "одговорност" више није на њему? Мишљења су подељена.
Једнима је непојмиво да девојка буде та која ће "понудити прстен". Они сматрају да традиција, у овом случају, не би требало да се мења. Са друге стране, има и оних којима се та идеја заправо више свиђа.
Девојке су спонтане и тако нешто би могле да ураде било где и било када. Момци би размишљали како да не упропасте тај тренутак, да ли ће јој се свидети прстен, да ли да то буде у кругу пријатеља или када су насамо. Превише размишљања и оптерећивања заправо могу довести до правог малог фијаска. Из тог разлога се уопште не би бунили када би девојка преузела на себе тај корак.
У сваком случају, тај дан би требало да буде, поред саме церемоније венчања, дан који ће обоје памтити до краја живота.
Шта бисте ви урадили? Чекали на њен корак или ипак клекнули први?