ЕВО ДОКАЗА да Никола Груевски не стоји иза напада у Куманову
Ово су западни медији превидели приликом покушаја да за терористичке нападе у Куманову оптуже македонског премијера и припреме "Македонско пролеће".
Сви западни медијски ресурси су стављени у функцију објашњавања како иза напада у Куманову стоји премијер Македоније Никола Груевски. Приметно је то и у Србији, али и у приштинским медијима који генеришу највећи број "ексклузивних вести" и припремају терен за "Македонско пролеће"
Тобоже, Груевски је на такав начин желео да скрене пажњу са демонстрација, тешке економске ситуације у земљи и отворених афера, piše standard.rs.
Колико је успешно било припремање терена за обарање премијера Николе Груевског пре напада у Куманову, говори и податак да данас скоро половина грађана Македоније мисли како иза албанских терориста стоји директно председник Владе Македоније.
Наравно, сам Груевски је допринео томе да се временом против њега у фронт почне окупљати све што није ВМРО. Такође, превеликом попустљивошћу према страном фактору је до те мере ослабио сопствени положај да би право чудо било да преживи „револуцију“ која се против њега спрема.
Ипак, у нападима на Груевског и „доказивању“ како је он сам осмислио упад албанских терориста у Куманово неколико је великих рупа.
РУПЕ У „ДОКАЗИВАЊУ“
1. Прво питање је како су поједини новинари и аналитичари могли знати свега дан после дешавања у Куманову да је Груевски иза свега? На основу којих података и чијих података? Занимљиво је да се прво изашло са овом оценом, а тек три дана касније су се појавили и први докази који су ишли у прилог овој тврдњи. И те доказе су понудили медији из Приштине. Дакле, поузданост је огромна!
2. Да ли је случајност да су са том тезом најпре изашли они који су већ дуже времена учествовали у медијским припремама напада на Груевског? Успут, исти ти људи су редовно у медијима када треба оправдати сваку америчку одлуку, па макар била и највећа глупост.
3. Ако лидер опозиције Зоран Заев већ неколико недеља заредом износи у јавност снимке македонске тајне полиције о разним прљавштинама и политичким аферама, како је могуће да међу тим поверљивим стварима нема и оних о припреми албанских терориста за напад на Куманово. Да је Сашо Мијалков спремао напад, постојали би подаци о томе унутар саме службе, те би, поред осталих, и те информације допале до руку опозиције.
Зашто запад оће да обори Груевског?
Прави разлози "Македонског пролећа" су следећи:
Прво, Иванов и Груевски су отрпели притисак ЕУ и САД и нису увели санкције Русији.
Друго, показали су почетну спремност да учествују у пројекту Турски ток, као и изградњи стратешког саобраћајног коридора Пиреј-Будимпешта.
И, треће, председник Иванов је присуствовао војној паради у Москви у част седамдесетогодишњице победе над фашизмом. Како је следио који корак, тако се криза у Македонији радикализовала. На крају, још док је војна парада на Црвеном тргу трајала, а шеф државе био у Москви, у Македонији се одиграо терористички напад незабележен још од 2001. године, пише standard.rs
Да, Груевски је много допринео томе да крене лавина протеста против њега. Али све то нема пуно везе са последњим дешавањима. Нарастајуће незадовољство против ВМРО власти се само инструментализује и каналише. Мотиви за Македонско пролеће су сасвим другачији. Неће од тога бити боље ни Македонији ни Македонцима. Напротив. Ако Македонско пролеће успе, можда Македонија и не преживи. На крају, то је изгледа судбина свих преврата које су западне службе организовале у последњих пет година. Где год су покушале преврат, родио се хаос – у Либији, Сирији и Украјини. Једино је колико-толико остало стабилно у Египту. Али тамо се после Арапског пролећа, одиграла и „контрареволуција“.
4. Министар полиције Гордана Јанкуловска и већ поменути шеф обавештајне агенције су поднели оставке. Ради се о најближим сарадницима Груевског, у њих је имао неограничено поверење. Именовање новог министра унутрашњих послова показује да се ради о изнуђеном решењу, на брзину донетој одлуци.
Дакле, то није унапред припремано. Разлог за смену сада већ двоје бивших челника безбедносних структура је, према писању македонских новина – а што они нису демантовали – да су од стране западних дипломата суочени са подацима како су на дан напада у Куманову били у вези са терористима. Након идентификације неких од терориста, са њима су у контакт ступили представници Пете управе македонске полиције и Албанци запослени у обавештајним структурама Македоније и покушали да преговарају.
Незванично, распитивали су се за услове под којима би се терористи повукли. Вероватно су им нудили новац и амнестирање. Мирсад Ндрецај, познатији као „Командант НАТО“, је, према оцени дипломата, ове понуде препознао као „знак слабости“, и зато је удар терориста постао још јачи. Е сада, ако је све ово тачно, поставља се питање: зашто би са терористима преговарале македонске службе безбедности ако су их оне инструирале?
И, ако је већ преговарање и повлачење било део ранијег договора, зашто би ови ударили још снажније у Куманову? Зашто се нису повукли? Да је македонска тајна полиција све ово организовала, терористи би се повукли уз амнестију и паре, или би сви до једног били побијени да не би остајали незгодни сведоци.
5. Када смо већ код незгодних сведока, ваљало би испитати и наводе да су неки од њих завршили у америчкој амбасади, а да је један побегао током увиђаја, када је изведен да покаже где су пред акцију терористи сакрили оружје. Одбегли Сулејман Османи је неколико сати касније разговарао телефоном са „Командатом Хоџом“, Џезаиром Шаћиријем, којем је навео како га је полиција тукла и да је једини излаз био да покаже где су имали „штек“. Овај разговор је објавила телевизија на албанском језику Алсат М, преноси исти портал.
6. Осим у српским медијима, у осталим гласилима на Балкану се није дао већи простор за вест да су српске службе безбедности још 06. априла обавестиле начелника Генералштаба Војске Македоније и челне људи бар још две безбедносне структуре како се припремају терористички напади на територији северне Македоније.
Власт у Скопљу је ово упозорење „одбацила као неосновано“, вероватно ослањајући се на информације које је добила из НАТО држава. Такво кретање по инерцији и претерано ослањање на „западне пријатеље“ је у македонском безбедносном апарату било приметно и 2001. године. На крају, десило се шта се десило.
