Огромне економске могућности захваљујући Русији
На бази добрих политичких односа и одличне правне регулативе билатералне сарадње наше земље и Русије, остварено је много економских веза, а потенцијал за унапређење истих је огроман.
Одлична правна основа сарадње
Прича о економској сарадњи Србије и Русије мора почети кључним Споразумом о слободној трговини Русије и Србије (тада СРЈ) потписан 28. августа 2000.године.
Србија је једина држава у Европи, поред неких чланица Заједнице независних држава (ЗНД), која има овакав уговор што је несагледива предност. Све више западних компанија отвара производњу у Србији управо због овог споразума, јер им он омогућава да буду конкурентнији са ценом на великом руском тржишту.
Споразум прописује да се за робу, за коју се може доказати да је пореклом из Србије (која има више од 50% садржаја из Србије), не плаћа царина када је намењена за тржиште Русије, осим ако није изузета из режима слободне трговине.
Овим је широм отворено тржиште са више од 200 милиона људи где ми практично све домаће производе можемо да извозимо без царина, па су захваљући томе наши производи на том тржишту у старту за 20 одсто јефтинији од производа из ЕУ.
Јако је важна и Декларација о стратешком партнерству Србије и Русије потписана у Сочију 2013. Тада су Томислав Николић и Владимир Путин, потписали декларацију, којом се предвиђа подизање сарадње и односа на највиши ниво.
Стратешко партнерство обухвата и билатералну трговинско-економску размену, пословне контакте, повећање инвестиција.
Инвестиције
Изградња деонице гасовода „Јужни ток“ кроз Србију, очекује се да ће донети Србији око 2.000 радних места и да ће директан приход буџета бити око 200 милиона евра годишње. Овај пројекат проглашен је за пројекат од националног значаја.
Сигурно једна од највећих инвестиција руских компанија у Србији је куповина 51% акција српске компаније НИС од стране руског ''Гаспромњефта'' за 400 милиона евра.
Руска компанија ''Лукоил'' купила је српско предузеће ''Беопетрол'' и уложила више од 300 милиона долара
Руски инвеститори су инвестирали и у друге секторе српске привреде - обојену металургију, машиноградњу, хемијску индустрију, туризам и банкарство.
Руска компанија''КОК'' из града Кемерово купила је 26% акција српског предузећа ''Гоша-Фом'' из Смедеревске Паланке у износу од око 2 милиона долара.
Априла 2007. год. руска компанија ''Метропол Груп'' купила је на београдској берзи 71,2% акција туристичког предузећа ''Путник“ за 41 милион евра.
У банкарском сектору Србије присутна је ''Московска банка – Београд“ , која се сада зове ВТБ али и једна од највећих руских банака - Сбербанк.
Могућности развоја сарадње су огромне
Председник ПКС-а Жељко Сертић рекао је да Србија и Русија имају добру економску сарадњу, али да би она могла да буде још већа и да треба боље искористити могућности бесцаринске трговине за око 99 одсто роба.
Према његовим речима, у робној размени са Русијом константно је присутан дефицит на српској страни, али да се укупна размена стално повећава и да је у 2013. премашила три милијарде долара што је раст од 11,6 одсто у односу на 2012, а први пут у последњих неколико година и извоз из Србије у Русију у прошлој години премашио је милијарду долара.
