БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ! Прочитајте како је мали Земунац написао урнебесан састав о снегу!

Његов писмени задатак вам преносимо у целости како бисте добили прави осећај.

ПРВИ СНЕГ

Одмах на почетку да вам кажем да сам као мали волео снег, али ме је ове године сморио онако у старту. Ево три главна разлога зашто ми се није свидео бели покривач.

Први разлог: Много сам се изнервирао што у школу морам да идем у дубоким ципелама а не у мојим шмекерским најкама марке ер макс двојка. Без тих патика некако нисам свој. Кева је то платила 16.000 динара. За те паре човек мора да буде шмекерица кад их носи. Ове ципеле за снег су ме баш смориле. Као да су од гвожђа.

Други разлог: Снег који је пао је толико сморио да ми бандити из одељења не можемо поштено ни да се грудвамо јер га је мало. Да је барем нападао па да се човек радује што можемо да гађамо девојчице док оне хистерично беже, него ништа. Нула од снега. Ову појаву ја не бих ни назвао снег, него снег у покушају.

Трећи разлог: Часови нису скраћени. Прошле године када је током ноћи нападало брдо снега, сви су били у фрци. Као да су падале бомбе, а не снег. Ухватила их прпа што су морали много да чисте и лопатају да пут до школе буде проходан. Да вам кажем искрено, некако ми је драже да чистим снег испред школе него да седим у њој и пишем овакве писмене задатке. То чишћење му дође нешто као физичко васпитање.

Тему сам мало промашио, али бих Вас замолио наставнице да ме оцените барем са скромном тројком. Не тражим пуно, а и обећавам да ћу да се потрудим да очистим снег када стварно буде много нападао. Значи једна тројчица за физикалисање. Вама је то ситница а ја ћу да испаднем шмекер пред родитељима кад дођем кући.