Шаптач хрчцима: Посветила живот малим љубимцима
У свету данас постоје уточишта за све врсте животиња! Многи ни не знају да су осим паса и мачака, и друге врсте кућних љубимаца остављене од стране власника и да у једном тренутку немају дом. Ово је текст о уточишту за хрчке и једној дами која је постала "шаптач хрчцима".
Клаудија је запослена у копанији за телекомуникације, али када се заврши њена смена она облачи удобнију одећу и брине се о напуштеним хрчцима.
Основала је уточиште за ове мале глодаре у Вестчестер округу државе Њујорк, у Америци. Њено уточиште симболичног назива "Westchester Ресцуед Хамстер Хавен" једно је од ретких које прима искључиво хрчке.
“Све је почело када сам преко познаника сазнала за женку хрчка по имену Маја. Она је била запостављена, смештена у јако мали кавез и у једном тренутку ујела је власника. Решили су да је избаце, а ја сам се сажалила на њу. Када сам јој пружила адекватну негу и мало пажње Маја је полако вратила поверење у људе. Прозвали су ме "шаптач хрчцима" јер сам успела да припитомим Мају и многе друге "агресивне хрчке", каже Клаудија, власница уточишта.
Она је подрум своје куће адаптирала и претворила га у рај за хрчке у коме они уживају у свим благодетима. Обезбеђена им је разнолика храна, климатизован смештај, пространи кавези, играчке и много пажње која им највише треба.
"Уточиште је настало из моје љубави према хрчцима али и из жеље да скренем пажњу јавности на проблем напуштених егзотичних кућних љубимаца! Пси и мачке су уочљивији и њиховим судбинама баве се многе организације и институције. Оно што људи не знају, јесте чињеница да хиљаде хрчака, патуљастих јежева, чинчила, зечева и птица остаје без дома сваке године! Они често завршавају у депресивним и мрачним просторијама пет шопова који покушавају да их продају даље", завршава тужно Клаудија.
Проблеми са малим животињама и глодарима који се чувају као кућни љубимци најчешће настају због незнања власника. Непоштовање основних правила неге ових створења доводи до појаве агресивности и деструктивног понашања, па они често бивају избачени из домова.
Људи попут Клаудије, која се одлучила да помаже хрчцима у невољи, доказ су да не треба делити животиње када је помоћ у питању.
Многе животињице из њеног уточишта успешно су рехабилитоване и нашле су брижне власнике који их доживљавају као чланове породице, а не као украс.
У Србији не постоји ни једна организација, нити удружење, које се бави спасавањем и заштитом егзотичних кућних љубимаца, у које спадају сви љубимци који нису пси и мачке, пише портал Životinje.rs.
