Сасекски шпанијел: Гегајући слаткиш
Настала у 19. веку укрштањем различитих шпанијела, међу којима је и кламбер шпанијел, ова пасмина је званично призната 1885. године. Сасекски шпанијел је енергичан, живахан и активан, а одликује се карактеристичним гегајућим ходом и гласним лавежом. Има широку лобању са развијеним потиљком, благо испупченим између ушију.
Широк нос са отвореним ноздрвама је јетрено смеђе боје. Вилице су маказасте, са снажним зубима. Сасекски шпанијел има крупне очи, боје лешника. Уши су дебеле, у облику листа и висе уз главу. Врат је снажан и благо савијен, украшен оковратником. Предње ноге су доста кратке. Грудни кош је дубок, а леђа и слабине мишићави. Ниско постављен реп, прекривен длаком не сме бити подигнут изнад леђа. Скраћује се на дужину од 12,5 до 17,5 цм.
Сасекски шпанијел захтева свакодневну физичку активнот, али се њихове потребе могу задовољити дужом шетњом на повоцу или краћем скакутањем у дворишту. Уколико има шансу Сасекски шпанијел, радо ће дуже истраживати терен. Сасекски шпанијел може живети напољу у умереним климатским условима, докле год имај топлу постељу, али би генерално било боље да живи у кућии, са сталним приступом дворишту, пише "Životinje.rs". Њихова длака захтева четкање два до три пута недељно, као и шишање на неколико месеци.
Сасекски шпанијел се помиње у спортским публикацијама из 1820. године, у контексту добрих радних паса. Њихово име је настало по имену области Сасекс, у Енглеској, домовини прве битне одгајивачнице (основане 1795. године) ових малих копнених шпанијела. Раса је ускоро постала позната на имањима Сасекс округа. Сасекски шпанијели били су вешти као ловачки пси, не претерано брзи, али са јако добрим њухом и способни да бучно преузму акцију када им то њух наложи.
Ова друга одлика је негативно утицала на расу у теренским такмичењима у раном 20. веку, када се тихим ловцима давала предност. Поред тога, амерички ловци су често преферирали брзе ловце. Иако је једна од првих десет регистрованих раса Америчког кинолошког клуба, и иако је међу најранијим расама које су учествовале у изложбама паса, сасекски шпанијели никада нису били посебно популарни као изложбени пси.
Вероватно је то један од разлога што су били прилично близу истребљења у току 20. века. У једном тренутку је било свега неколико примерака расе да је укрштање практиковано како би се одржале пожељне карактеристике расе, а неке од њих и побољшале. Године 1954. су начињена успешна укрштања са кламбер шпанијелима како би се проширио генетски склоп. Ипак, раса сасекски шпанијел је и даље међу најређим расама Америчког кинолошког клуба.
• Породица: Цуњавци и апортери
• Земља порекла: УК/Енглеска
• Година порекла: 1800.
• Просечна величина мужјака: висина: 32-40 цм, тежина: 15-23 кг
• Просечна величина женке: висина: нешто мања од мужјака, тежина: Нешто лакша од мужјака
• Други назив: Сасекс
• Животни век: 12 – 14 година
Погледајте и: Норвешка шумска мачка: Миљеница викинга
Бернандинац: "Светац" псеће врсте
