СБ подржала пројекат: Србији одобрен зајам од 36,2 милиона евра
БЕОГРАД - Србији је Светска банка одобрила на зајам 36,2 милиона евра за Пројекат унапређења управљања непокретностима, како је саопштено из те финансијске институције.
Зајам, о којем је одлуку донео Одбор извршних директора на синоћној седници, помоћи ће Србији да направи тачну, потпуну и електронски доступну базу података о власништву над непокретностима.
Мада је Србија у последњој деценији знатно унапредила сређеност података о непокретностима, у овој области она још заостаје за стандардима Европске уније, наведено је у саопштењу.
Потребне су јој инвестиције у геодетску инфраструктуру, а услуге Републичког геодетског завода (РГЗ), како оцењује Светска банка, треба побољшати како би подаци свима били доступни, нарочито маргинализованим групама.
Подаци који се налазе у РГЗ, као што су они о земљишту, власништву, зградама, инфраструктурној мрежи и разне друге врсте мапа, јесу од кључног значаја за многе услуге које грађанима пружају државне институције и зато треба да буду свеобухватне и да људи до њих лакше долазе.
Осим тога, РГЗ је добио нова овлашћења, попут оних која се тичу процене вредности непокретности и упис зграда у катастар, али није сигурно да та институција начином на који сада послује може да осигура те услуге на одржив начин.
"Овај пројекат подржава напоре српске владе у спровођењу реформи, помажући јој да направи боље услове пословања и отварања нових радних места, као и њене европске интеграције. Развој тржишта непокретности треба да подстакне рад малих и средњих предузећа која непокретности користе као обезбеђење узимања кредита", каже шеф Канцеларије Светске банке у Србији, Тони Верхеијен.
Боља доступност информација о некретнинама ће, сматра он, привући инвеститоре, смањиће трошкове које имају кад улажу и знатно ће скратити време потребно за њихова улагања.
Приход од пореза на непокретности је релативно мали у Србији, јер се годишње од њега прикупи око 0,6 одсто вредности бруто друштвеног производа (БДП), док се у земљама ОЕЦД-а прикупи 1,8 одсто БДП-а.
Србија, додуше, нема тачне и комплетне податке како би се утврдила основица плаћања пореза, користи застареле методе процене вредности, а пореске стопе су јој и даље ниске.
Прва компонента овог пројекта бавиће се овим питањима. Побољшаће се систем наплате пореза кроз развој регистра продајних цена непокретности, развиће се електронски модел који ће процесуирати ове податке, а спровешће се и пилот пројекат пореских стопа и наплате пореза у локалним заједницама.
Пројекат ће помоћи и израду регистра зграда, унапредиће начин процене вредности кроз обуку процењиваћа и увођење међународно признатих стандарда процене. Друга компонента пројекта бавиће се доступношћу података електронским путем, а трећа унапређењем пословања РГЗ, прецизира се у саопштењу Светске банке.
