Седам деценија од нацрта Повеље УН
БЕОГРАД - Пре тачно седам деценија, представници четири светске силе - САД, Велике Британије, Кине и Совјетског Савеза почели су конференцију на којој је прихваћен нацрт повеље нове светске организације - Уједињених нација.
На имању Дамбартон Оукс, код Вашингтона, представници четири земље су 21. августа 1944. године почели расправу, која је трајала 74 дана, о основним поставкама потоње Организације уједињених нација и оснивању четири главна органа УН - Савета безбедности, Генералне скупштине, Међународног суда правде и сталних секретаријата.
Совјетски Савез је одмах тражио право вета у предложеном Савету безбедности, а тај захтев је решен тек на Конференцији на Јалти, пола године године касније, од 4. до 11. фебруара 1945.
Председник САД Френклин Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и совјетски лидер Јосиф Стаљин постигли су на Кримској конференцији на Јалти споразум о будућем начину гласања у УН, по коме је пет сталних чланица Савета безбедности - САД, Совјетски Савез, Кина, Велика Британија и Француска - добило право вета.
Генерална скупштина је дефинисана као "најдемократскији" орган, у којем свака чланица има по један глас.
С конференције на Јалти, где су почетком 1945. године разматрани и последњи потези везани за коначно разрачунавање с Хитлеровом Немачком, упућен је међународни позив за следећу конференцију у Сан Франциску, у Калифорнији, на којој је нацрт из Дамбартон Оукса трансформисан у Повељу Уједињених нација.
Текст је усвојен на конференцији делегата у Сан Франциску, која је трајала од 25. априла до 26. јуна 1945. године и на којој су присуствовали представници 50 држава, међу којима Југославије.
Повеља је ступила на снагу 24. октобра 1945. године, а у њој је наведено:
"Ми, уједињени народи, одлучни смо да сачувамо будућа покољења од ужаса рата, који је два пута у току нашег живота донео човечанству неописиве патње, и потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност мушкарца и жене, великих и малих народа...".