СЕЛАКОВИЋ: Суђење у разумном року, један од најбољих реформских закона
БЕОГРАД - Закон о заштити права на суђење у разумном року један је од најјачих и најбољих реформских закона које је Скупштина Србије усвојила, изјавио је министар правде Никола Селаковић.
"Не треба очекивати чаробни штапић. У српским судовима налази се 953.515 предмета старијих од пет година, 239.000 и нешто више од тога су предмети старији од 10 година", рекао је Селаковић.
Министар је напоменуо да закон, који је синоћ усвојен у републичком парламенту, неће једним потезом решити старе предмете, али ће допринети да се у судовима не гомилају предмети.
Селаковић је навео да грађани до недавно уопште нису имали заштићено право на суђење у разумном року, да је то било прилично неуређено, а да је нови закон Савет Европе оценио најбољом оценом, јер су у њему примењена најбоља искуства држава које имају тај закон.
"Гарантујем да ако добро припремимо примену овог закона јесте да можемо да створимо систем у којем се годинама неће чекати на решавање судског спора", поручио је Селаковић.
Појаснио је да закон предвиђа институцију жалбе и притужбе, као и материјалног обештећења у случају драстичне повреде тог права и то од 300 до 3.000 евра.
Поглавље 23 најтеже
Селаковић је изјавио да је последња, трећа верзија нацрта Акционог плана за поглавље 23 у потпуности уважила све препоруке и коментаре Европске комисије.
Селаковић је рекао да је отварање преговора о том поглављу сада мимо компетенције и могућности Србије и да ће се видети како ће се ЕК изјаснити о том плану.
"Свака ставка и позиција избуџетирана"
"Последња верзија је потпуно уважила све препоруке и коментаре ЕК, а добила је и позитивно мишљење нашег Министарства финансија, јер је свака ставка и позиција избуџетирана", рекао је Селаковић, додајући да је нацрт тог плана прошао и парламентарну контролу, кроз рад три скупштинска одбора.
Селаковић је напоменуо да је само поглавље 23 најтеже поглавље, јер, како је објаснио, у њему нема стриктирних европских мерила и стандарда и онога што је једнако за свих 28 чланица ЕУ.
"Ту је доста политичких критеријума, доста политичких ствари. Свакако да је доста тежак део правосуђа, борба против корупције, која је нешто на чему радимо много, али ту су и основна права, људска и мањинска права", рекао је Селаковић.
Он је додао да не треба крити да ће свака земља ЕУ, а која је наш сусед, искористити то поглавље као прилику да тражи нешто за себе.
"Србија када су у питању мањинска права има један од најбољих законодавних оквира у Европи, али је евидентирано да се законски оквир у Србији не примењује у потпуности", навео је министар правде.
Додао је да Србија има обавезу да до краја године изгради "мини акциони план" који се тиче мањинских права и који ће предвидети како ћемо све што је предвиђено законом у погледу мањинских права и применити.
Прочитајте и:
