Шест година од смрти патријарха српског Павла

Патријарх Павле, световно име Гојко Стојчевић, преминуо је у 95. години на Војно-медицинској академији у Београду, где је провео последње дане на лечењу, а сахрањен је у манастиру Раковица, према сопственој жељи.

На посљедњи починак патријарха Павла испратило је више од 600.000 људи, државни врх Србије и Републике Српске, државне делегације Русије, Грчке, Ватикана, Кипра, БиХ, Црне Горе и других земаља, као и представници православних цркава и верских заједница.

На трону Светог Саве као патријарх српски налазио се 19 година, а у његово време основана је Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета. Патријарх Павле бавио се и научним радом, а његова најзначајнија објављена дела су Монографија о манастиру Девичу, беседа "Живот по Јеванђељу" и "Молитве и молбе", које су штампане и као допуњена издања.

Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке српске Патријаршије и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Патријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији, у породици земљорадника, а ту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Две године је студирао медицину у Београду, а пре одласка у гимназију боравио је у манастиру Ораховица на припремама за школу. Испит зрелости положио је у Шестој мушкој гимназији у Београду, коју је похађао ванредно да би могао упоредо да упише и Медицински факултет.