Сламарица, сламарица: Штедња у банкама све мања

С обзиром на искуства деведесетих и проблеме у које су многи депоненти доспели када су недавно банкротирале четири државне и са државом повезане банке, неповерење значајног броја грађана у банкарски систем може се разумети.

Међутим, чак и они који имају пуно поверење у сигурност својих депозита, неретко се одлучују да новац уложе на други начин, јер и летимичан поглед на камате које се нуде у банкама, показује да је време зараде орочавањем штедње одавно прошло.

Већина банака нуди само 1,6 до 1,8 одсто камате на штедњу у еврима орочену на годину дана, а та цифра расте “чак” до 2,5 одсто ако свој новац “заробите” на три године. Ако се зна да је прошлогодишња инфлација била 2,2 одсто, јасно је да са оваквим каматама клијент буквално губи новац, те да ће само ако динар буде падао бити на нули или у потпуно занемарљивом “плусу”.

Слично је и са динарском штедњом, где се камате крећу око седам процената. У овом случају пад динара ради против клијента, па када се од камате одбије инфлација и урачуна јачање евра, сва зарада се практично истопи, пише Данас.

То није само одраз стања у Србији, већ је карактеристично за целу Европу која се и даље бори са ниском инфлацијом, ниским каматама и ниским привредним растом. Несигурност око економске и политичке ситуације и страх од новог валутног краха, довели су до огромног “бега” инвеститора из ризичних хартија од вредности и нестабилних девиза у “сигурне луке”: физичко злато и швајцарски франак. Франак је убрзо отпао као инвестиција, јер је Швајцарска народна банка фиксирала његов курс у односу на евро, што значи да даља зарада на расту ове валуте није могућа, па је мудрим инвеститорима остало злато као најсигурније улагање дугорочно.