Смак света на помолу?
Медијима се брзо проширила вест о астероиду 1950 ДА. Махом је реч о насловима који најављују могућу катаклизму уколико би дошло до судара Земље и 1950 ДА.
Сусрет који ће се догодити 16. марта 2880. године пружа додатну научно-истраживачку вредност.
Шта је 1950 ДА?
Сам астероид је откривен 23. фебруара 1950. године када је посматран укупно 17 дана. Практично пола века је прошло када је 31.12.2000 године поновно уочен објект, препознат као изгубљени 1950 ДА. Занимљивост у овом случају лежи у чињеници да је тог дана било обележено тачно 200 година од открића првог астероида - Церес.
По поновном откривању 1950 ДА извршен је низ посматрања и радарских мерења с Голдстонеа и Арецибоа. У раздобљу од 3. до 7. марта 2001. године, астероид се налазио на удаљености од 7.8 милиона километара од Земље. Радарски одјеци су указали на постојање благо асиметричног сфероида средњег пречника од 1.1 километар. Оптичка посматрања су довела до закључка како је брзина ротације астероида изузетно висока - око своје осе 1950 ДА се окрене за 2.1 сат што га чини другим најбрже ротирајућим астероидом ове величине.
Могућност судара
Додатним истраживањем и мерењима, установљено је да постоји тренутак у путањи астероида која диже могући судара са Земљом. Гиоргини је са групом научника у раду "Астероид 1950 DA's Енцоунтер With Earth ин 2880: Physical Лимитс оф Collision Probability Предицтион" израчунао да је могућност судара Земље с астероидом највише 1:300, вероватно чак и мање од тога. Међутим, оно што је привукло ширу позорност јавности је вероватно чињеница да и ова могућност може представљати ризик од судара 50% већи од просечне опасности свих осталих астероида од данас до 2880. године.
У овом тренутку, 1950 ДА је једини познати астероид који има позитивну вредност на ПТС лествици и она износи 0,17. Треба јасно рећи како ће с доласком нових и прецизнијих мерења, могућност судара и даље, највероватније, опадати. Медији ће морати пронаћи неку нову апокалипсу која ће их забавити.
Будућа посматрања
Оно што је нтересантније у самој причи је и чињеница да је ово један од најдетаљније истраживаних астероида. Чланак објављен у магазину Сциенце упућује на чињеницу да је 1950 ДА за сада једини астероид чија могућност, као и последице могућег судара, зависе примарно од нашег (не)познавања његових физикалних својстава, а не о неодређености орбиталних елемената. Такође, ово је и једини познати случај у којем гравитацијска резонанција контролише повећање орбиталне неодређености пре могућег врло блиског планетарног састава.
Идућа прилика за повољно радарско посматрање астероида је 2032. године, а додатне ће пратити још 2074. и 2015. године. Узимајући у обзир мноштво података који су прикупљени или ће то тек бити, овај астероид представља и својеврсни лабораториј за тестирање научних претпоставки.
Јасно је како је сам астероид загонетан. Дефинитивно је претерано рећи да "крши законе физике". Можемо говорити како није сасвим типичан утолико што га не можемо нити сматрати једним целовитим небеским телом већ више накупином громада. Тим више његова брзина ротације представља већу загонетку и поставља отворено питање о целовитости самог објекта.
Наиме, сама гравитацијска сила не би била довољна да уз ову брзину ротације објекта сачува његову структуралну целовитост. Хоће ли при томе могућа штета за Земљу бити већа или избјегнута, тешко је рећи... Међутим, до 2880. године нас дели око 35 генерација и нада како ћемо, буде ли потребе, имати знање и средства за обрану од могућег судара.
