СНС: Демократе Београду оставиле дуг од 1,1 милијарде евра
СНС у свом саопштењу наводи да је свима добро познато шта су то демократе 'градиле' у свом мандату.
Српска напредна странка (СНС) саопштила је данас да је Демократска странка (ДС) током свог мандата у Београду, оставила дуг од 1,1 милијарде евра, дуговања социјално угроженим категоријама и јавна предузећа са пословањем у минусу од 1,7 милијарди динара.
Шеф Одборничке групе Демократске странке Балша Божовић претходно је саопштио да данашња Одлука о доприносима за грађевинско земљиште говори о томе да градски челници и СНС немају никакво решење шта да раде са "посрнулим буџетом и економијом у главном граду".
У саопштењу СНС-а тим поводом наводи се да "Демократама није било страно ни кредитно задуживање, као ни на који начин направити дефицит у буџету већи од 20 одсто". "Свима је добро познато шта су то демократе 'градиле' у свом мандату. Не знамо да ли Божовић мисли на Пазл град, или реплику Теразија, а можда и на реконструкцију Булевар краља Александра током које је буџет града оштећен за више од 650 милиона динара", указали су из СНС-а.
Како је прецизирано, током 2015. Дирекција је сачинила 1.742 уговора, од чега 750 уговора у поступку легализације и 992 уговора у редовној процедури са инвеститорима, који су реализацију објеката започели пре ступања на снагу Измена и допуна Закона о планирању и изградњи. У периоду од 1.3.2015, када је почела примена обједињене процедуре, извршен је обрачун доприноса за 740 локација и по незваничним информацијама издато је на нивоу града око 600 дозвола за градњу.
По основу доприноса град је приходовао 1.800.000.000 динара, а по основу накнаде 2.300.000.000 динара, те ће у овој години остварити суфицит од четири милијарде, а у 2014. суфицит је износио две милијарде. СНС је оценила да се грађевинска индустрија покренула, а Измене Одлуке о доприносима само на бољи начин дефинишу раније донете одредбе.
Шта прописују одлуке о доприносима?
Како је прецизирано, одлуке о доприносима, прописују неке одредбе које претходним одлукама нису биле дефинисане - ко врши процену хипотековане непокретности, ко врши упис, начин и услови који морају бити испуњени да би неко добио повраћај уплаћеног доприноса.
Главни циљ је корист за целу грађевинску индустрију, која се због повољних услова покренула, и која у овој години бележи раст учешћа у БДП-у.