СК: Зашто се жене враћају насилнику?
Београд - Свака трећа жена у Србији трпи физичко, а свака друга психичко насиље од стране садашњег или бившег партнера.
“Тренутно имамо око 50 жена и деце у Сигурним кућама у Београду”, рекла је за Србију Данас Јасна Николић, дипломирана социјална радница у Сигурној кући у Београду.
У Београду постоје три сигурне куће, док се ван Београда углавном ради о становима који су адаптирани и прилагођени потребама сигурне куће. Када жене дођу у сигурну кућу оне се ту задржавају у просеку месец дана, до три месеца, онолико колико им је потребно да виде шта ће даље.
“Жене које раде, иду на посао, жене које не раде имају правила којих се држе током боравка у Сигурној кући. После 22х се не може ући у Сигурну кућу, а сваки контакт са насилником је забрањен“, објаснила је Јасна Николић.
Насиље над женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце. Насиље над женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира.
У оквиру сигурне куће налази се и психолошка подршка женама жртвама насиља, али и правна помоћ уколико жена жели да пријави насилника. Локације Сигурних кућа се држе у тајности због већих мера сигурности, али се контакт телефони лако могу наћи преко интернета.
„Први и једини, а ја се и надам последњи пут, када смо у јуну прошле године имали проблем са насилником који је прескочио ограду и ушао у Сигурну кућу, показао је да се жена није држала правила везаних за боравак у Сигурној кући.
Најћешћи разлог враћања жене насилнику су економска зависност, мада нам је Јасна Николић објаснила да „оне увек нађу разлог“.
„Неко моје лично мишљење о овом проблему је да се полако све више буди свест о овоме, нарочито град Београд који је обезбедио једногодишњу новчану помоћ жртвама породичног насиља.“, додала је Николић. Број пријава се не разликује много у последњих пар година, али број жена које се јављају у саветовалиште се повећао. Насиље у породици се сматра кривичним делом, и за њега се одговара пред судом.
