Соња Хени (1912-1969)
Једна од најславнијих и најуспешнијих клизачица, светска и олимпијска првакиња у леденом спорту, Соња Хени, касније је постала филмска глумица и једна од најбогатијих жена света. Имала је фнтастичан и непоновљив осећај за бизнис и живела је у изузетном луксузу и била свесна својих вредности.
Соња је рођена 1912. године у Норвешкој у имућној породици. Почела је као мала да клиза, а у петнаестој години је постала олимпијска шампионка у Шамонију. Након тога је три пута за редом освајала златне медаље, десет пута је била првакиња света и шест пута шампионка Европе. У тридесет четвртој години прешла је у професионалце и по завршетку турнеје у САД прихватила понуду да дође у Холивуд. Од спортске звезде, врло брзо је постала филмска дива. Филмови са клизањем и музиком одлично су пролазили код публике и пунили и њене и џепове продуцената.
Имала је изузетан осећај за бизнис, а спадала је у најбогатије жене света. Имала је у свом поседу огроман ранч у Калифорнији, виле у Ослу, Њујорку и Холивуду. У тим кућама се налазила колекција од око 160 дела Ван Гога, Реноара и Пикаса. У сефовима је чувала дијаманте, брилијанте, бисере и злато. Била је акционар у неколико фирми, сувласник стамбених блокова у Чикагу, а њен највећи извор прихода остала је професионална ревија на леду са још двадесетак извођача и оркестром.
Све је у животу радила рационално, а обожавала је живот у луксузу и за то је имаал покриће. Када је починајла каријеру у Холивуду пуштала је да је чекају до бесвести. Једном јој је изнервирани редитељ рекао: „Пожури девојко. Ниси ти Грета Гарбо!“, на шта му је она одговорила „Да, али Грета Гарбо не уме да клиза“. Била је јако рационална и када је бирала мужеве који су такође били богати. Пред крај живота, када је осетила да ће је болест савладати, сав иметак је поклонила својој домовини Норвешкој, а за то, као и за све спортске успехе краљ Хакоан ју је одликовао највећим државним одликовањем.
Соња Хени је умрла од леукемије 13. октобра 1969. године. У Ослу је овој најславнијој клизачици света у знак сећања и захвлности подигнут споменик.
Погледајте и: Маргерит Јурсенар (1903-1987)