SPREM'TE СЕ СРБИ: Прешевска долина је следећа!

У периоду након агресије НАТО савеза на СР Југославију, од 1999. до 2001. године, догодио се мањи оружани сукоб између албанске терористичке групе тзв. Ослободилачке војске Прешево, Медвеђа и Бујановац (ОВПМБ) и српских снага безбедности на југу Србије.

Ови сукоби су започели у општини Куршумлија, да би се касније углавном водили на територији општина Бујановац и Прешево, а у мањој мери и у Медвеђи.

Новембра 2000. године српска полиција се повукла са одређених контролних пунктова у Копненој зони безбедности што је терористима омогућило да појачају људством своје јединице и тада су они заузели већину села која је полиција напустила стварајући своје базе и бункере из којих су вршили нападе и провокације.

Фебруара 2001. године, када су албански терористи започели рат у Македонији, НАТО је донео одлуку да дозволи југословенским трупама повратак у копнену зону безбедности, корак по корак. Војска Југославија је започела операцију чишћења терористичких група са угрожених територија. Након што је 24. маја убијен један од заповедника терориста, Ридван Леши, југословенске снаге безбедности ушле су у Копнену зону безбедности, а терористи су убрзо разоружани и сукоб је завршен.

Лидери Албанаца са југа Србије, иако данас делује у оквиру уставно-правног поретка Републике Србије, још увек нису одустали од својих захтева. Када се у току преговора о Косову и Метохији говорило о будућем статусу јужне српске покрајине, они су више пута нагласили да уколико дође до поделе Косова на српски и албански део, "Прешево, Бујановац и Медвеђа морају бити припојени будућој држави Косово". 

Симптоматично је опште неприхватање албанског јавног мњења било које одлуке која није по њиховој вољи, било да је то одлука међународне заједнице или државе Србије и њених институција. Међутим, очигледно је да је и у ЕУ сазрело мишљење да Албанци више не могу бити награђивани за дела за које су Срби кажњавани, али такав "обрт" у односу Брисела према Приштини, не наилази на разумевање албанских политичара, а ни обичних људи који и даље инсистирају на принципу "Срби су за све криви".

Иако на југу Србије влада привидни мир, очигледно је да тензије расту, а фрустрације Албанаца се повећавају променом односа Европе према "албанском питању". Управо због тога, ескалације немира у Македонији може да постане окидач свеопштег албанског устанака како би се "историјска неправда" према Албанцима начињена на Лондонској конференцији 1912. године исправила и сан о "Великој Албанији" коначно постао јава.