Срби за Гиниса: Струја се краде на 52 начина
У Централној Србији последњих дана је у току провера крадених киловата како би се смањила отуђења струје. Ситуације које су затекли су фасцинантне, али и забрињавајуће, јер начина на који наши суграђани недозвољено користе електричну енергију - "мали милион".
А тек количина украдене електричне енергије. Процена ЕПС-а је да се на годишњем нивоу украде струје у вредности од 100 милиона евра, док о броју киловата илузорно и причати.
Само у три контроле у Крагујевцу је током прошле седмице откривене су крађе које мере чак 180.000 киловат сати. Висина до сада утврђене штете износи 2,1 милион динара.
"Због нелегалног коришћења енергије месечни губици Приведног друштва "Центар" које струјом снабдева потроше Браничевског, Подунавског и Шумадијског округа износе око 200 милиона динара", казала је Сања Туцаковић, директор "Центра", пишу Новости.
ОТИМАЧИНА У 52 ЧИНА
Довитљивост у крађу иде толико далеко да су контролори ЕПС-а установили 52 начина крађе. Бројила која се окрећу у назад, замена жица, директно прикључење на бандеру, као и стављање магнета на бројило како би се успорило очитавање само су неки од метода.
ЕПС открије сваког петог крадљивца.
Остале дистрибуционе зоне тек ће кренути са "чешљањем" терена, а међу њима и радници дистрибуције на подручју Београда. Крађе струје у престоници су толике да би се град могао бесплатно струјом напајати три месеца. Иначе, у Београду је већ детектовано 5.000 крадљиваца струјом, док је новчани еквивалент отуђења електричне енергије 300 милиона динара.
"Међу крадљивцима имамо естрадне уметнике, глумце, познате спортисте, власнике читавих ланаца ресторана. Иако имају новца, они плате 1.000 динара мајстору да их нелегално прикачи на систем", рекла је Сања Алагић из београдске Електродистрибуције, напоменувши да струју готово никада не краду пензионери.
Процена Електропривреде Србије је да 120.000 домаћинстава краде струју (од 3.000.000 колико их има), а да је просечна крађа вредна од 5.000 до 7.000 динара. Што се тиче предела, крађе су најчешће у селима и приградским насељима, јер је у њима то лакше учинити него у граду.
